Новак Ђоковић је најбољи тенисер свих времена, у борби за ту ласкаву титулу победио је момке за које су сви тврдили да су рођени за трон – Роџера Федерера и Рафаела Надала.
Међутим, ни они нису могли да издрже под налетом Ђоковића, који је у њиховој ери оборио све могуће рекорде, али је и он свестан да не би постао таква величина да није било највећих ривала.
У интервјуу за аргентински "Насион", освајач 24 гренд слема бираним речима причао је о ривалству са Федерером и Надалом.
"Видим то како и описујете, као једно од највећих ривалстава, без сумње, не само у тенису него целокупном спорту", почео је Ђоковић.
"Поносан сам и почаствован да сам у тој групи. Старији су од мене – Рафа годину, а Роџер шест. И утицали су на моју игру и развој као играча више неко ико."
Крајем прве деценије 21. века нико није могао ни да претпостави какав ће поредак бити петнаестак година касније.
"Постао сам кандидат за гренд слемове и почео да играм на највишем нивоу професионалног стандарда када сам 2008. освојио прву велику титулу. Следећа је стигла 2011."
Открио је Новак и како се осећао у том периоду.
"Требало ми је три године да освојим други гренд слем и три године сам био број три на свету. Био сам и други 2009. и играо на високом нивоу, али због њих двојице нисам могао да освајам слемове."
Присетио се како је то изгледало играти у време када су највећи пехари били "резервисани" за Швајцарца и Шпанца.
"Доминирали су у свему. Нисам имао формулу да их победим. Био сам у стању да добијем меч или два, али не оне важне. Те три године биле су кључне у мом развоју. Учинили су да будем гладнији победа. Знао сам да ако пронађем начин да победим њих двојицу у великим мечевима, а много тога стиже из главе, онда могу да дођем и до већег броја гренд слемова и почнем више да побеђујем. И то се и догодило."
Прекретница је био у Дејвис куп који је са Србијом освојио у смирај 2010. године.
"Много ми је помогао и тај Дејвис куп из 2010. године, једини који је Србија освојила. То ми је дало крила, невиђено самопоуздање, био сам на врху тог таласа."
Ни такав успех није могао да гарантује да ће им се Србин придружити у титулама, а онда их и престићи.
"Ипак, ривалство са њима било је невероватно. Када се Роџер повукао из тениса, био је то тужан моменат за спорт јер је он био тениска икона, невиђени спортиста и пример свима. Био је инспирација милионима људи. Када је рекао збогом, са њим је отишао део мене и Рафе."
Фотографије како сва тројица уплакани испраћају Роџера обишле су свет.
"Неки су рекли да ћу се осећати опустошено, нисам им веровао, али када сам био на том Лејвер купу 2022. у Лондону и када сам на лицу места видео његово повлачење, помислио сам: 'Ово баш утиче на мене'."
"Иако смо велики ривали, као што је Кристијано Роналдо рекао за ривалство са (Лионелом) Месијем, били смо 'чудни партнери' много година. Делили смо сцену. Много година сам их виђао чешће него мајку. Нисмо били блиски пријатељи, али смо се знали добро."
"Ова ривалства доносе милионе људи у спорт и повезују људе вечно. Заиста вечно. Јер чак и они који нису љубитељи тениса могу да воле неког од нас. Сви су љубитељи наших мечева, то ће трајати генерацијама."
И против једног и против другог има позитиван међусобни скор, а управо су ти окршаји били од круцијалног значаја за промоцију и раст популарности "белог спорта".
"Поносан сам на то искуство да сам одиграо 60 мечева са Рафом и више од 50 са Роџером. То је невероватно. Не сећам се да ли има ривалства са већим бројем мечева него што сам их ја имао са Надалом."
За крај, подвукао је оно што сви знају – нико више бити ни близу "великој тројци".
"Риваства су екстремно важна за спорт, који год. Људи воле дуеле. Иако то није моја животна филозофија, разумем да има људи који се деле као, Бока-Ривер, лево-десно. Било је Роџер-Рафа и онда су ми рекли: 'Новаче, шта ћеш ти да урадиш? Ко је тај момак? Нема места за трећег'. И онда смо креирали најлешпи трио који је тенис икада имао", закључио је Ђоковић.