Бисту, која се налази на службеном улазу у дворану, открили су председник Олимпијског комитета Србије Божидар Маљковић, тренер кошаркаша Партизана Жељко Обрадовић, као и ћерка Александра Николића, Дубравка.
Догађају су присуствовали и министар спорта у Влади Србије Зоран Гајић, државни секретар у министарству спорта Марко Кешељ, потпредседник ОКС Жарко Зечевић, председник Кошаркашког савез Србије Небојша Човић, потпредседник КСС Ненад Крстић.
Николић је рођен 28. октобра 1924. године, а преминуо је 12. марта 2000. Маљковић је рекао да је бисту направио академски вајар и професор Мирољуб Стаменковић.
"У старој Југославији не можете наћи човека који о професору не би говорио у суперлативу. Човек који је свима нама помогао и чинио нас бољим, зато сам га назвао патријархом наше кошарке, а Ранка Жеравицу Доситејем. Добро смо се дружили, учио сам кошарку од њега, исто као и Жељко Обрадовић, помогао нам је да се формирамо и као људи и као тренери, израсли смо у два скромна и поштена тренера", рекао је Маљковић.
Председник ОКС је подсетио да некадашња хала Пионир од 2016. године носи име по Александру Николићу.
"'Профа' је дефакто уписао медицину и тиме имао предност у односу нас са улице, и јако добро познавао физиономију и анатомију, знао је да опорави играча. Он је рођени тренер и што је врло битно, он је усмерени тренер, занатлија. Изузетно сам поносан што две дворане у Београду носе назив два кошаркашка великана, једини град у свету који то има и ниједан други. Борио сам се 15 година да хала понесе његово име", поручио је Маљковић.
Гајић је нагласио да је за њега прва асоцијација на Александра Николића то да је био учитељ и васпитач од којег је много могло да се научи.
"Имао сам срећу да ми професор предаје кошарку 1979/80. на ДИФ-у на трећој години. Имам свеску и све уписано како је образложио напад, одбрану, транзицију, повезивање обуке, веома је водио рачуна о методици. Хвала свима који сте ово направили и овековечили", рекао је Гајић.
Обрадовић је рекао да је Николић најбитнији човек у историји српске и југословенске кошарке.
"Наш драги професор најмање што је могао да заслужи је да се хала зове по њему и бисту, коју је данас добио. Утицао је на мене, да променим размишљање о кошарци. Ишао сам код њега на ДИФ на предавања, рекао сам му да желим да се бавим тренерским послом. Драган Кићановић и ја смо 1992. успели да га наговоримо да дође да сарађује са мном. Рекао је да неће да буде саветник него да га ословљавам као да ми је помоћни тренер. За годину дана се десило да сам само једном пре њега дошао на тренинг, чак и два сата раније кад сам долазио, утицао је на мене и као тренера, човека и личност", изјавио је тренер кошаркаша Партизана.
Дубравка Николић је захвалила ОКС-у уз чију је велику помоћ направљена ова биста, Граду Београду и СЦ Ташмајдан.
"Захваљујући Маљковићу данас смо се окупили да откријемо ову бисту, они су били дугогодишњи сарадници, касније пријатељи. Хвала Обрадовићу, који је упркос обавезама са Партизаном успео да дође, истим клубом са којим су он и мој тата постали прваци Европе 1992. Добре ствари које су осварили људи не заборављају се тако лако, хвала вам што сте дошли и увеличали овај дан", поручила је Николић.