Спорт
Зашто је добро што Новак не игра у Торину: Четири разлога за оптимизам у 2025.
Можда није освојио ниједан гренд слем, али Новак Ђоковић је у 2024. урадио ону ствар која му је наступе на мастерсу у Паризу и Завршном турниру у Торину учинила незанимљивим, пуким местима на којима је по седам пута подизао пехаре који га више не инспиришу. Али "велики одмор" који је себи омогућио на прелазу у 2025. могао би да буде темељ за један последњи терор над 15 година млађим ривалима
Најбољи тенисер свих времена имао је једну од најчуднијих година у каријери. Није освојио ниједан гренд слем нити мастерс турнир. Ма, није освојио ни "250-ицу". Доживео је повреду због које је морао на операцију. И опет, 2024. година за Новака Ђоковића није била неуспешна. Освојио је олимпијско злато које је јурио пуних 16 година.
Али сада, у смирај сезоне, седмоструки освајач Завршног турнира одлучио је да га ове године прескочи и да се као бранилац трофеја ни не појави у Торину.
За то је у Инстаграм објави навео проблем са повредом, мада је свима јасно да је далеко већи разлог тај што Новак једноставно - не мора да игра ако то не жели.
Но, Ђоковићева одлука да прво прескочи мастерс у Паризу, а онда и турнир осморице најбољих у Торину има и своје позитивне стране. Ко зна, можда се кроз три-четири месеца на овај Новаков потез буде гледало као на тајни састојак Србинових нових успеха.
Дошло је време да се залече повреде
Повреда колена коју је Ђоковић задобио на Ролан Гаросу била је озбиљна препрека, али се он још једном показао као прави ратник. Овог пута није часио часа и решио је да изврши хируршки захват на менискусу, свестан да не сме да ризикује пропуштање Олимпијских игара.
Када је био млађи и тврдоглавији, готово годинама је покушавао да реши проблем са повредом лакта, управо избегавајући да оде на операцију. Сада је после месец дана од операције већ ређао победе на Вимблдону и стигао до финала, а касније и приграбио то олимпијско злато.
Али током остатка сезоне, колико год да је Ноле играо мање него ранијих година, он је и даље морао да носи заштитни стезник, буде додатно опрезан и сачува колено од превеликог оптерећења.
С обзиром на то да је Завршни турнир у Торину веома захтеван, Ђоковићева одлука да га прескочи показује да је дугорочно размишљање сада приоритет. Ово је прилика да се тело одмори, залечи и напуни енергијом за наредне изазове. Да у 2025. уђе без оних повреда и повредица које су тенисерима свакодневница.
Продужени одмор за последње сурове припреме
Ђоковића на терену нећемо видети од мастерса у Шангају до почетка нове сезоне. За њега, који је познат по интензивном ритму такмичења, оваква пауза између сезона представља реткост, али се може показати као кључна.
Ових неколико месеци омогућиће му да постави чврсте темеље за све што следи, нарочито за Аустралијан опен, где ће јурити свој 25. гренд слем трофеј.
Због година и искуства, ово би чак могле да буду и последње припреме у његовој каријери које ће изискивати максималан, скоро надљудски напор – један последњи поход на највеће пехаре.
Овакав предах значи не само освежење, већ и додатно време за рад на физичкој и менталној кондицији пред оно што следи.
Нико не може да зна хоће ли то оставити позитиван утицај на његове игре следеће године, али је јасно да ће себи дати најбољу могућу шансу да из свог деценијама мученог тела извуче још то мало, чиме ће ако треба и последњи пут показати због чега је најбољи тенисер свих времена.
Новак је можда вук, али сада мора да огладни
Ђоковић се често у својим изјавама поистовећује са вуком, симболом неустрашивости и борбености. Међутим, мотивација му је ове сезоне била пољуљана након освајања олимпијског злата у Паризу, што је сам често истицао.
Да би повратио глад и жеђ за победама, потребна му је права пауза, време за интроспекцију и поновно тражење циља. Ова дужа пауза, без притиска мечева, идеалан је тренутак да у себи поново пробуди страст и усмери је ка новим подвизима.
Моћи ће да заваљен у фотељу гледа Јаника Синера, Карлоса Алкараза и остатак тениског врха како воде битке у Торину, и да у себи буди нови жар. Да пробуди ново тврдоглаво размишљање "е сад ћу да вам покажем како туче 'стара гарда'", баш као што је смогао снаге у Паризу прошлог лета.
Јер када Ђоковић огладни за трофејима - за ћерањем ината - нема сумње да се враћа још јачи, опаснији и спремнији да доминира над сваким противником који му се нађе на путу. Па нек су и по 15 година млађи.
Ђоковића храни када је отписан
А када је неко гладан, потребна му је храна. Новак је можда и најбоље познат у историји тениса као неко ко уме да пронађе "менталну храну" тамо где други не би. Тако би могло да буде и 2025. године, када се Ђоковић све више буде налазио у позицији у којој га многи отписују.
Без освојеног великог турнира у овој години, осим олимпијског злата, и уз све израженију конкуренцију млађих играча, неки ће га сматрати старијим и мање опасним. Лошији АТП ренкинг такође значи да ће добијати и теже противнике већ у раним фазама турнира.
Ипак, Ђоковић се показао као мајстор када је потцењен – дисквалификација са Ју-Ес опена 2020. и забрана уласка у Аустралију 2022. нису га сломиле, већ додатно мотивисале. Чак и након повреде колена ове сезоне, сви су га видели далеко од највећих трофеја, али је брзо стигао до финала Вимблдона и златне медаље у Паризу.
Овај изазов из сенке Ђоковићу даје додатну снагу и инспирацију да макар још једном каже свету "тако то ради најбољи у историји".
