Адријано важи за још једног у низу играча из Бразила, за које ће фудбалски свет рећи: Шта би било, кад би било.
Недавно је друштвеним мрежама освануо видео снимак како "Цар", како су га некада знали широм Европе и света, бос и без мајице, под дејством алкохола ужива у својој фавели Рију.
Након каријере, која је вероватно морала бити боља и дужа, Адријано се вратио да живи у свој родни град.
Живи у сиромашној четврти Вила Крузеиро, али упркос наводима да се дрогира и да је на ивици егзистенције, Бразилац је навео да му је сјајно.
Фудбалском свету обратио се својеврсним "писмом фавели".
"Не дрогирам се, као што неки желе да прикажу. Нисам ни у каквом криминалу, иако сам могао да будем. Не волим да излазим по клубовима. Увек идем на исто место у својој четврти, а то је киоск 'Нана'. Ако неко желите да ме сретнете, навратите да попијемо нешто", започео је Адријано.
Објаснио је због чега често пије.
"Пијем сваки други дан. И свим осталим данима. Како особа као што сам ја дође на то да пије скоро сваки дан? Зато што сам ја обећање које се није испунило. Звали су ме Цар. Можете ли то замислити? Дечко који је напустио фавелу постао је Цар у Европи. Не знам како то објаснити. Неке ствари сам очигледно радио добро."
"Много људи не разуме зашто сам напустио славу како бих седио у својој старој четврти и напијао се. То је одлука коју је тешко поништити."
Бразилски фудбалер је током каријере играо за Фламенго, Интер, Парму, Фјорентину, Рому, Сао Паоло, Коринтијанс и Параненсе. Открио је шта га је, између осталог, "убијало" током каријере.
"Кад сам отишао у Интер, био сам за Божић сам у свом стану. У Италији је баш депресивно кад дођу хладни месеци. Напољу је све мокро и јако хладно, а ноћ падне брзо. Био сам носталгичан и осећао сам се као г***о. Срећом, Кларенс Седорф је био сјајан пријатељ. Он и супруга су направили вечеру за све своје блиске пријатеље и позвали су и мене. Код њега су биле врло елегантне прославе, требали сте то видети. Али ја сам хтео да будем у Рију. Рано бих отишао кући од Седорфових и одмах назвао мајку и своју породицу да им честитам Божић. У позадини сам чуо бубњеве и почео одмах плакати. Био сам јако тужан, зграбио сам боцу вотке и попио је сам."
У једном тренутку, на изненађење свих, само је "побегао" из Интера, али и света фудбала.
"Знао сам да сам у Милану с разлогом. Бог ми је дао прилику да побољшам живот своје породице. У једном сам тренутку побегао из Интера и дошао овамо. Мислили су да сам отет, али знате да ми нико не може наудити овде у фавели. Нисам могао више поднети живот у Италији, где су ме камере стално снимале и пратиле. Нисам овде због алкохола, жена или дроге. Овде сам јер сам слободан", додаје Бразилац.
"Желим да живим и будем људско биће поново. Желим мир. То је истина. Хтео сам да испуним свачије жеље. Трудио сам се код Роберта Манчинија и Жозеа Муриња, плакао на Моратијевом рамену, али нисам могао да урадим све што су од мене хтели. Много су ме критиковали сви. Све што сам желео је да се вратим кући. Је ли то заиста погрешно? Ходам овде бос и без мајице, играм домино и седим на тротоару, слушам музику и плешем с пријатељима. И видим свог оца у свакој од ових улица."
Како наводи на крају, сада је тамо где жели да буде и где је све почело.
"Зато се увек враћам ту, где сам увек поштован и где сам научио шта је то заједница. Вила Крузеиро није најбоље место на свету, али је моје место".