Српкиња из ЦСКА за РТ Балкан: Ако одемо на ЕУРО, чуће се за женски фудбал у Србији

Уколико направе сензацију и елиминишу трећепласирану екипу са последњег Мундијала за даме, Србија ће отићи на прво велико такмичење у историји женског фудбала у Србији. Млада фудбалерка Мина Чавић верује да су она и њене саиграчице за такав успех способне.

Ова 21-годишња Панчевка је једна од девојака која представља будућност женског фудбала у Србији. Али фудбалерка ЦСКА из Москве не жели ништа да чека и у разговору за РТ Балкан поручује да су изабранице Драгише Зечевића жељне да се докажу - у садашњости.

Српкиње играју за историју - познато ко ће на мегдан Шведској у борби за ЕУРО

"Ми желимо да се квалификујемо на Европско првенство, на наше прво велико такмичење и то нам је циљ. Сви знамо колико је Шведска јака репрезентација, ту је све јасно, али верујем да имамо довољно квалитетне играче да им се супротставимо и да се надамо најбољем у баражу", каже Чавићева у интервјуу за РТ Балкан.

После елиминације Босне и Херцеговине у првој рунди баража, Српкиње сада неће имати улогу фаворита. Наша саговорница верује да постоје начини да се Швеђанкама науди.

"Индивидуално имамо доста квалитетних играча и верујем да можемо нешто да урадимо. Против Шведске можемо да изненадимо преко неке контре, имамо брзе играчице које су и добре на лопти, да тако можемо да наудимо Шведској. Морамо да дамо све од себе и да изађемо у што бољем издању тако великој екипи. Показале смо да можемо да играмо против великих екипа, као што смо победиле Немачку 3:2. Морамо да будемо фокусиране", каже некадашње крило Црвене звезде.

О женском фудбалу у Србији се нити прича довољно нити се много зна. Зато Мина верује да би велики резултат у две предстојеће утакмице (реванш у Стокхолму 3. децембра) могао све да промени.

"Ако бисмо елиминисале Шведску, то би подигло свест о Србији и нашем женском фудбалу. До сада нисмо пролазиле на велика такмичења и можда се и зато није још толико чуло за нас. Тај успех би нам много тога доброг донео и да женски фудбал постане популарнији у Србији."

Чавићева је играчица офанзивних карактеристика која све чешће добија прилику у националном тиму, где има прилику да учи од голгетерке Бајерна из Минхена и предводнице Србије, Јоване Дамњановић.

"Од малена ми је Јована идол, још кад сам имала седам година, одувек ми је била жеља да играм с њом. То и она зна и кад сам то доживела, осећај је био невероватан. Делити свлачионицу са таквом играчицом, бити на терену заједно... Драго ми је да могу да се угледам на њу, на некога ко ми помаже и саветује ме. Она даје 100 одсто за екипу у сваком тренутку."

Пре одласка у Москву, Чавићева је три године носила дрес Црвене звезде. И то је био један од снова који је већ на почетку професионалне каријере успела да оствари.

"Било је невероватно, одувек ми је био сан да заиграм за Звезду. Кад је стигао позив, била сам пресрећна и желела сам да са Звездом освојим своју прву титулу, што сам на крају и успела. У Звезди сам провела три прелепе године и из године у годину је све било боље, како тимски, тако и индивидуално. Мислим да сам доста напредовала и да ми је Звезда помогла да направим искорак. На крају смо освојиле ту историјску титулу, уз Куп Србије. Стварно је било нестварно и то је један од најлепших периода у мом животу."

После трофејне сезоне, Мина је добила позив руског ЦСКА којем је био потребан нападач и уследио је први инострани ангажман.

"Позив ЦСКА нисам могла да одбијем. У Русији је све на јако високом нивоу. И организација и квалитет лиге. Нисам очекивала да је на толико високом нивоу, и организационо, и по питању професионалности. Апсолутно је све одлично и мислим да ЦСКА може да се пореди са неким великим клубовима у Европи."

Међутим, навикавање на иностранство помало је отежала промена позиције.

"Супер сам се снашла. Играла сам сваку утакмицу од доласка у клуб. Јесте да сам променила позицију, сада сам прешла на задњег везног, понекад и предњег, а некада сам играла на крилу. Снашла сам се, иако нисам очекивала да ћу то играти. Али не жалим се уопште. Лепо ми је што сам видела да могу да играм на доста различитих позиција, што сам играч на ког тренер може да се ослони где год да ме стави у тиму", зрело поручује Чавићева, која жали што је њен ЦСКА на крају сезону завршио на другом месту, иза Зенита.

"Што се тиче Зенита, имала сам велика очекивања да ћемо ми освојити титулу ове сезоне. Победили смо Локомотиву, изгубили од Краснодара и онда је требало да добијемо све утакмице до краја чиме бисмо освојиле титулу. Добиле смо све утакмице до Зенита, дошао је тај меч у ком смо добро почеле, али смо примиле јефтин гол. После нам је било тешко да се вратимо у меч и мало је фалило и среће. Али зато ћемо следеће сезоне учинити све да освојимо лигу јер верујем да то заслужујемо. У ЦСКА се улаже доста, очекивања су велика, биле смо близу, али и то је фудбал."

Одлазак у иностранству, Мину је одвојио и од њене 10 минута млађе сестре близнакиње Нине, која наступа за Црвену звезду. Ипак, старију сестру Чавић је у Москви затекла Невена Дамјановић, дефанзивац ЦСКА и репрезентације Србије.

"Први пут сам отишла од куће, па ми је Невена много значила. Невероватна је девојка. Шта год ми треба, она је ту. Помогла је и Софији (Крајшумовић) која је такође из Звезде дошла у ЦСКА и нас три смо заједно у екипи. Упознала нас је и са екипом и са системом рада, па и језиком. Драго ми је да смо се и зближиле, поштујем је и захвална сам јој за све што је урадила за нас две", каже Мина, која је Београд заменила Москвом.

"Москва је прелепа и људи су дивни. Осећам се као код куће. Бојала сам се како ће ми бити, да ли ћу се снаћи, али већ се осећам као код куће."

Чак је и раздвајање од сестре Нине, која игра на позицији десног бека, успела да савлада у новом окружењу.

"Сваки почетак је тежак, првих месец-два. Једноставно ти фали додир са сестром, сваки моменат смо проводиле заједно. После неког времена се навикнеш. Добро ми је јер су ми ту и Софија и Невена, имам неког свог па је лакше. Наравно да би било лепо да ми се Нина придружи, ако не већ у ЦСКА, онда исто у неки добар инострани клуб, због ње, да и она настави да тако напредује као што је до сада."

Навикавање на Русију је прошло добро, у 2025. ће циљ бити освајање титуле, али Мина не жели да превише гледа у будућност. Занима је само оно што сада следи.

"Увек сам ишла корак по корак и верујем да тако треба и да наставим, како ме и Бог води. Наравно да бих и после ЦСКА волела да одем у неки већи европски клуб, Немачка ми је одувек била највећа жеља да тамо играм, али полако, корак по корак. Прво треба да се боримо за одлазак на Европско првенство у Швајцарској", каже Мина Чавић у разговору за РТ Балкан.