Партизан и Јовановићеве бебе: Како су црно-бели за седам дана добили "шесторке"

Све у Партизану се ових дана дешава изненада. Од промене управе, преко тумбања у стручном штабу, па до промена на самом терену.

Ову прву, навијачи Партизана су годинама чекали не би ли прекинули свој бојкот. 

Партизан се мучио, али освојио Панчево – Николић погодио за "два од два"

Другу, када је Саво Милошевић постао други тренер који је напустио кормило тима од почетка сезоне, још више је изненадила навијаче.

Због размирица на релацији са лидерима спортског сектора, пре свих Предрагом Мијатовићем, Милошевић је отишао, а на његово место привремено стигао Марко Јовановић.

Некадашњи штопер Партизана и сам је био у шоку да ће на две утакмице предводити екипу. За тек 180 минута фудбала које је добио као тренер црно-белих, не само да је донео важних шест бодова већ и шест момака који би могли да постану будућност Партизана.

Док се годинама причало о Партизановој школи и талентима који из ње излазе, у пракси су голобради момци из Земунела у последње време добијали све мање прилика.

Тако се простор налазио за странце који су долазили из Цвајте, друге холандске или треће француске лиге. Када су се панично јурили "бонуси" и млади играчи из других клубова Суперлиге, више се гледало тек да се неко доведе, него постоји ли решење у млађим селекцијама.

Партизан је од лета 2022. у Хумску довукао буљук играча, њих преко 35, од којих се велика већина показала прелазним и пролазним решењима која нису унапредила ништа.

Уз то, каса клуба из Хумске била је значајно уназађена - што проток играча кроз клуб више личи на железничку станицу, то је финансијско стање клуба у горем стању.

А онда је Јовановић решио да против Радничког из Ниша и Железничара из Панчева "у ватру" баци шесторицу момака рођених између 2004. и 2006. године. Без много полемисања, већ са јасним делима.

Зато су се у Панчеву на терену нашли Димитрије Јанковић у везном реду од првог минута, а потом са клупе и још двојица везиста Матеја Стјепановић и Огњен Угрешић, као и десни бек Милан Рогановић и нападач Душан Јовановић.

Претходно, против Нишлија, Јовановић је на терен осим Јанковића и Стјепановића, слао и Зорана Алиловића, офанзивног везисту који је ове јесени наступао за Телеоптик у Српској лиги Београд.

И нису то биле само касне промене, да се тинејџерима "пише" да су заиграли. Јанковић је у Панчеву играо 90 и кусур минута, док су Рогановић и Стјепановићи на полувремену заменили искусне Шћекића и Филиповића, при резултату 0:0.

Са две победе - иако ова друга није баш била очаравајућа - Партизан се учврстио на другом месту и себи купио резултатску стабилност до доласка новог тренера. Ко ће то бити знаће се током седмице, јер Партизан следећег понедељка (16. децембра) дочекује ИМТ и тада ће новог стратега морати да има уз аут линију.

Али Јовановићевих седам дана на месту привременог тренера купили су и довољно простора за његовог наследника да настави са давањем прилика Партизановим талентима да се покажу.

Ако је већ Мијатовић по доласку у клуб говорио да у својој школи "можда и Партизан има свог (Ламина) Јамала а да не знамо", онда нека и те речи буду оправдане у пракси.

Када је већ легенда Реал Мадрида могла да повуче паралелу с Барселоном, онда ево још једне - и Партизан је у "финансијском каналу" као што су били Каталонци када су морали да се ослоне на своју децу.

Нека у том давању прилика талентима понеки резултат и не буде онакав каквом се навијачи надају. Али младост вреди истрпети. Уз њу ће Хумска престати да личи на железничку станицу пролазника, а далеко више на фабрику - талентованих фудбалера.

Истина, пред Партизаном и његовом децом је још много посла да тако нешто постане реалност. Јовановићев кратак ангажман дао је шлагворт за промену курса.

Све то за 180 минута. Мало ли је?