Ђоковић о руптури мишића: Лекови, стезници, физио... Нисам ударио лоптицу од меча са Алкаразом
Новак Ђоковић се одлучио да пружи руку Саши Звереву по губитку првог сета у тај-брејку (7:6 (7:5)), а на конференцији за медије потврдио је да је покидао бутни мишић леве ноге.
"Нисам ударио лопту од меча са Алкаразом, до сат пред овај меч…", почео је Ђоковић обраћање новинарима.
"Урадио сам све што је било могуће да санирам ту руптуру – лекови, завој, рад физиотерапеута, помогло је до неког нивоа, али крајем првог сета сам почео да осећам све више и више бола, било је превише да поднесем. Нисам имао среће, али пробао сам."
И пре две године је имао исти проблем, али каже да је ситуација сада била другачија.
"Пре две године сам се боље носио с тим на терену, није ми толико сметало. Сада то није био случај. Морао сам да урадим највише могуће у кратком временском року. Имао сам дан више, мислио сам да ће можда бити довољно, али то није случај."
Први пут од 2019. године био је приморан на предају.
"Да сам освојио први сет, можда бих пробао још пола сета-сет, али знао сам чак и да добијем, ко зна колико би још било потребно – два, три или четири сета. Нисам имао то у резервоару."
Први гренд слем сезоне обележила је и његова сарадња са Ендијем Маријем која, нажалост, није крунисана пехаром.
"Обојица смо разочарани оним што се догодило, још нисмо разговарали о будућој сарадњи. Свеже је, поразговараћемо, захвалићемо му се. Даћу му своју повратну реакцију, која је наравно позитивна, видећу шта он мисли. Вруће су главе, сад је тешко окренути нови лист и причати о следећим корацима. Морамо да се охладимо."
Упркос тренутном стању, много позитивних ствари ће понети из Мелбурна.
"Мислио сам да играм веома добро, најбоље у последњих годину дана. Да сам био физички спреман, мислио сам да имам шансе за победу. Наравно да не би било лако свакако, није било ни за Сашу… Ударао сам лопту изузетно добро, много је тога позитивног. Полуфинале је добар резултат узевши у обзир околности, али ја увек имам највише амбиције. Саша заслужује први слем, навијаћу за њега."
Новинаре је занимало да ли му је ово последњи пут да игра на Аустралијан опену...
"Постоји шанса. Видећу како сезона буде текла. Желим да наставим, али да ли ћу имати другачији распоред за следећу годину, видећу. Ако будем фит и мотивисан, не видим зашто не бих дошао."
"Није први пут да се сусрећем са оваквим околностима. Повреде су највећи непријатељ спортисте. У прошлости сам успевао да ми неке повреде чак и помогну да играм боље, али сада није било суђено. Имам дивне успомене одавде."
Још не зна какви су му планови за будућност, али га брине један детаљ.
"Не знам, искрено, морам да обавим још прегледа. Када одем кући у Европи, састаћу се с медицинским тимом како бих се што пре опоравио. Имам Доху за неколико недеља, видећемо, зависи од опоравка. У прошлости сам се брзо опорављао, хајде да видимо. Није као да размишљам о повредама, али статистика је против мене последњих неколико година, више сам се повређивао. Не знам шта је тачно разлог, можда је више фактора, али идем напред. Желим још слемова!", закључио је Ђоковић.