Повреда је залечена – Новак открио да се спрема за Доху: И даље у мени гори пламен...

Новак Ђоковић се налази у Црној Гори, а у интервјуу за "Вијести" ексклузивно је открио да је повреда прошлост и да ће се ускоро вратити на терен.

Ђоковић је одлучио – Мари остаје његов тренер: Британци открили до када ће сарађивати

"Нема више руптуре у мишићу, повреда је скоро 100 одсто санирана и спреман сам да идем у нове радне победе. Имам зелено светло медицинског тима да могу да тренирам, да могу да се припремам. Турнир у Дохи је по распореду сада за седам дана тако да се држим распореда. Хвала Богу, успео сам брзо да се опоравим. Имао сам мало више повреда у последње време него што је то било случај у првих 15 година каријере. То вероватно долази са годинама, али и даље ме тело слуша, и даље у мени гори пламен и жеља за остваривањем и новим достигнућима. Зато се надам успеху, и наредне седмице у Дохи и у наставку сезоне", рекао је Новак.

Ђоковића због година неки отписују, сматрају да је његов зенит увелико прошао, али срспки тенисер се са тим не слаже и сматра да још није рекао последњу реч у светском тенису.

"Ја увек себи дајем велике шансе, не могу да будем нескроман. Оптимиста сам када је било ко преко пута мреже и то је нешто што је увек красило моју каријеру и што ме је довело до спортских висина. Зато нескромно кажем, мислим да бих са таквом игром коју сам подизао и достигао у четвртфиналној победи против Алкараза имао добре шансе и против Зверева у полуфиналу кога је требало победити да сам био здрав, а онда и против Синера... Али добро, незахвално је бавити се тим сценаријима шта би било да је било, то је сада прошлост, мислим да су игре и ниво тениса који сам достигао у Аустралији обећавајући пред наставак сезоне. Аустралија је као гренд слем посебна у мојој каријери - прошла година била мало турбулентна, освојио сам олимпијско злато које сам дуго чекао и које је било главни циљ, играо сам финале Вимблдона, али имао сам повреду и играо са пуно осцијлација. Нисам имао континуитет високог нивоа тениса током читаве сезоне. Тако да сам ове сезоне гледао да почнем барем задовољавајућим нивоом игре и мислим да сам то постигао. Наравно, увек може боље, али ми наступ у Мелбурну даје додатни подстрек пред наставак", оптимиста је Новак.

Најбољи тенисер у историји ове сезоне има два циља – да освоји 25. гренд слем трофеј и дође до 100. АТП титуле у каријери.

"Ја се надам да већ сада у Дохи може да дође тај 100. трофеј, некако га јурим одавно, још од октобра прошле године, али о том потом - доћи ће када треба да дође. Хвала Богу, знам да ће доћи, видећемо када и где. Што се тиче гренд слема, то је већи изазов, тежи подухват, али верујем да могу - да не верујем да могу да се такмичим на том нивоу са најбољим тенисерима на свету, не бих се даље такмичио. Мислим да сам доказао победом против Алкараза на Аустралијан опену да и даље могу да конкуришем за највеће трофеје", тврди Ђоковић.

Крај је када Новак тако каже

Све чешће у јавности се говори о завршетку богате каријере, али Новак каже да не намерава да окачи рекет о клин.

"Тренутно сам, како бих рекао, на средини између моје жеље и потребе да уживам у достигнућима која сам постигао и мало растерећеније приступам мечевима и турнирима са једне, и онога на шта сам навикао с друге стране, а то је тај менталитет освајања и размишљања 'само је титула успех, остало није'. На то сам некако и себе навикао, што је можда и добар 'проблем' да имам у овој фази живота и каријере. Рецимо, мало ме је изненадило то колико су људи на мој пласман у полуфинале Аустралијан опена гледали као на успех - можда звучи мало глупо да кажем, али мени када неко каже полуфинале, с обзиром на оно што сам све постигао у каријери, иако сигурно јесте успех, није оно што сам тражио и чиме бих се задовољио. То су све емоције и мисли које ми се врте у глави, али и даље имам страст и љубави према спорту и такмичењу и захвалан сам на подршци коју добијам, не само из Србије већ и из Црне Горе и целог региона, али и света. Ти људи и та подршка ме подстичу да и даље наставим да путујем и да се такмичим и дају ми мотивацију за нове победе", обрадовао је Новак своје навијаче.

Ђоковић на несвакидашњем задатку: Спасава острво у Црној Гори

Ђоковић је у позним играчким годинама, а од млађих снага посебно је истакао Карлоса Алкараза.

"Имамо Алкараза и Синера који развијају неко ново ривалство. Надал, Федерер и ја, као и Мари којег морам ту да убацим, смо стварно доминирали мушким тенисом у последњих 15-20 година и подигли смо стандард и критеријуме доста високо, не само резултатски него и са свим осталим аспектима и очекивањима које треба да носи шампион и светски број један, како треба да представља, на који начин да игра ту амбасадорску улогу спорта, вође спорта".

"Када причамо о харизми, намеће се Алкараз као неко ко се истакао, не само својим играма, изузетним достигнућима и резултатима за тако младе године, већ и као неко ко је веома харизматичан, фер-плеј играч и љубазан према свима. И када губи, губи са осмехом, што је стварно импресивно за тако младог човека који нема пуно искуства, али се понаша као да је ту на туру већ 10 година и више. Мислим да је узрок свему томе његово правилно одрастање, његово окружење, тренер Хуан Карлос Фереро, бивши број један и гренд слем шампион који је пренео на њега од младих дана шта то значи бити спортиста, не само у шампионском погледу наступа, остваривања резултата и истрајности, већ и тога које су то спортске вредности и начела које треба да се заступају и да се негују, да се преносе и да служе као звезда водиља млађим генерацијама који прате тенис и који би желели једног дана да се остваре", похвалио је Новак младог Шпанца.

Још једном се поставља питање до када ће Новак играти и шта је то што га тера да и даље увесељава љубитеље тениса на теренима широм света.

"Превасходно је то због љубави према тенису, према спорту. Као друго, има и тога што ја мислим да се кроз тенис највише развијам као особа, колико год то чудно звучало, али на тениском терену током меча ја прођем мали милион емоција - што оних најлепших, што оних најгорих, и сумњи, и критика, и екстазе, задовољства, љутње, беса, свега осталог... И у тих неколико сати се понекад чак и срамим себе кроз шта пролазим и како се понашам, са друге стране какве ми се мисли појављују", рекао је Новак.

"У сваком случају сам поносан што кроз све то могу да прођем на људски и спортски начин и да пружим руку противнику, без обзира на то добио или изгубио. Мислим да су то вредности које спорт шаље и због чега се људи поистовећују са спортистима. Посебно у индивидуалном спорту, где мораш прво да победиш себе да би победио оног преко пута мреже. То су све те животне лекције кроз које пролазим, а друго, стварно осећам да мојим професионалним бављењем тениса и даље инспиришем млађе генерација да узму рукет, не само код нас, него и у свету. То је оно што ме покреће, стварно ми даје снагу, привилегована позиција и статус који имам. Ја бих сад волео да сви играју тенис, али био бих задовољан да се баве било којим спортом, са или без лопте, јер активност је кључна, за здравље и за све остало, од најмлађих ногу", каже Новак и додаје да у животу или прогресираш или регресираш, и да је увек радио ствари максимално посвећено, стопроцентно када је тенис у питању.