Александар Вуковић није у српском фудбалу оставио много трага, нарочито не када се упореди са његовим статусом легенде у Пољској.
Некадашњи фудбалер Партизана је са 21 годином напустио Хумску и отишао у Легију из Варшаве. Тамо је био одличан и играч и тренер у два мандата. Али "веза" са Хумском остала је чврста.
Вуковић је у разговору за пољски "Весло" открио да је имао понуду протеклог лета да постане тренер Партизана, клуба за који ватрено навија. "Имао сам понуду", потврдио је Вуковић, али је ипак донео одлуку да не прихвати прилику да постане наследник Александра Станојевића.
"Превагнули су емотивни разлози. Партизан ми је толико битан да нисам могао да одем тамо и доживим пораз. Нисам желео да будем део нечег што би ми донело велику промену и брзу финансијску добит, а истовремено је гарантовало брз отказ тренеру који би преузео Партизан у том моменту. Осетио сам да бих био осуђен на неуспех и ништа више. Када је сезона почела, све се испоставило тачним. Експресно је дошло до смене тренера. Не знам чак ни да ли ће бити једина ове сезоне."
Вуковић истиче да је то можда била и једина шанса да оствари сан.
"Када сам добио понуду, сагледао сам ситуацију из свих углова и нисам могао да је прихватим, иако ме звао највећи клуб који је могао да ме позове. Емотивни део ми је важан, иако сам свестан да ми је сада можда воз заувек прошао, да ми је то била прва и последња прилика да остварим свој сан. С друге стране, да ли бих остварио сан када бих се од старта чисто држао за сламку изнад гарантованог неупеха? Знао сам шта се дешава у клубу", рекао је Вуковић.
Он каже и да је у Пољској тренутно популарнији него у Србији.
"То је тачно, јер сам са 21 годином отишао из Србије у Пољску. Партизанова понуда је могла ту ситуацију да потпуно промени. Могао сам да постанем познат као премијер или неки министар, јер би одједном сви знали за мене. Али, није било вредно тога."
Вуковић је на занимљив начин говорио о ривалству Партизана и Црвене звезде. Каже да није баш питање живота и смрти, али да јесте изузетно битно.
"Партизан или Звезда? То је један од најважнијих животних избора. Али јесте један од избора који дефинишу човека. Далеко сам од неких конфликата због тога што неко воли друге боје, не мрзим људе који мисле другачије. Радикализам и отписивање људи који навијају за Звезду не иду уз мене. Неки моји блиски пријатељи су велики навијачи црвено-белих и шалимо се на ту тему. Али, нема простора за шале када причамо о томе шта симболише Звезда и шта представља Партизан. Моју позицију браним страствено. И то тако чиним да понекад дође на ивицу шовинизма. Питају ме тад како могу да не навијам за српски клуб. А ја када ме питају за кога навијам често кажем 'За Партизан и све Звездине противнике'. Из тог угла, могу да разумем када навијач Висле не подржава Краковију на утакмици против неког немачког клуба. И обрнуто. За неке је то необјашниво, а за мене потпуно нормална ствар."
Српски тренер се дотакао и репрезентације Србије, истакавши да није био одушевљен виђеним на Светском првенству.
"Постојале су наде да би Србија могла да одигра првенство изнад својих могућности, а одиграла га је испод очекивања. Завршило се као и обично. Нажалост, још једном немам неке позитивне асоцијације када причамо о репрезентацији. Филип Младеновић? За њега је ово била велика ствар. Сваки играч сања да наступи на Мундијалу и честитам му на томе. Имаће лепа сећања. Али генерално гледано, државни тим није оставио утисак да му је Светско првенство било посебно битно. Били су превише безбрижни. Видео сам више жеље за индивидуалним истицањем, жеље за доказивањем у погрешном смислу", поручио је Александар Вуковић.