Сандро Тонали је један од најбољих фудбалера Њукасла ове сезоне. Штавише, Тонали је један од најбољих играча у Премијер лиги.
Млади Италијан из дана у дан показује да је искористио другу шансу, након скандала из прошле сезоне.
Подсетимо, Тонали је суспендован прошле године на десет месеци, због клађења које је забрањено спортистима.
Тешки дани су иза њега, а сада се Тонали, у разговору за италијанску "Републику" осврнуо и на тај, најмрачнији део каријере.
Тонали је причао о проблему са којим се бори од прошле године - причао је како је све почело, шта је радио да би победио у овој борби и како данас изгледа његов живот.
"Читав мој животни стил је био негативан. Затворио сам се и удаљио од свих. Променио сам понашање, чак и према људима који ме воле и које ја волим. Сада је, срећом, све другачије", отворио се Тонали говорећи о периоду у којем се свакодневно коцкао.
Фудбалер Њукасла се не сећа првог одиграног тикета, али зна да је тада био тинејџер.
"Постало ми је навика када сам имао 17 или 18 година. Почело је да ми одузима превише времена. Био сам стално 'онлајн', затворио сам се и блокирао све остало."
А када је схватио да је зависник?
"Заправо, никада нисам помислио да имам проблем. Када се људи нађу у таквој ситуацији, тешко је да признају да имају проблем. Увек ће рећи да немају, чак и када осећају да то није истина."
Време ван терена је искористио за психотерапију, а један од циљева је био да схвати како је до проблема дошло.
"Обично је лако схватити када изгубите некога или нешто - члана породице, посао, плату... Међутим, у мом случају због финансијске сигурности, нисам могао да схватим озбиљност ситуације."
У многим случајевима лечења од зависности, користе се медикаменти. Ипак, то није било могуће у случају професионалног фудбалера.
"Био је тежак пут до опоравка. Нисам смео да користим лекове, јер бих онда био позитиван на допинг тесту. Зато је читав пут био психолошки и трајао је месецима."
Италијан каже да је велику подршку добијао са свих страна, а првенствено из клуба.
"Саиграчи, тренер и сви у клубу су ме држали позитивним. Навијачи Њукасла, али и противнички, нису ме осуђивали. Људи овде поштују туђе проблеме и покушавају да помогну."
Након што је сазонао за суспензију, Тонали је почео са дуготрајним опоравком.
"Прва два месеца сам се изоловао, а онда се полако враћао животу. Тренирао сам сваки дан, без утакмица, што ме је натерало да схватим да плаћам за оно што сам учинио. Нисам користио телефон шест месеци. Осетио сам укус слободе... Пре тога нисам могао ни до друге собе без телефона. Данас га узимам када излазим из куће, а остављам када стигнем. Узимам га само када ме зову мама или тата."
А какав му је био живот док је био суспендован?
"Био сам на релацији Енглеска - Италија. Нисам искусио депресију, јер сам одмах почео да радим на себи. Три пута недељно сам имао 'онлајн' разговор са психотерапеутом, а једном месечно и уживо. Ниједан нисам пропустио. Имао сам и 16 састанака које је организовао Фудбалски савез Италије - био сам у Барију, Риму, Фиренци, Милану, Верони. Упознао сам многе младе фудбалере".
Посебан утисак на њега су оставили радници једне фабрике у Њукаслу.
"Био сам у фабрици у којој се праве облоге гасних цеви које се постављају у океанима. Било је људи који су ми рекли да су престали са коцкањем после онога што се мени десило. А годинама су страствено коцкали."
Тонали сада користи другу шансу која му је пружена, а верује да ће његова прича инспирисати многе да промене животне навике.
"Компулзивни коцкари о томе не говоре. Причање о томе је најтеже, а једина права помоћ је да се отворите", закључио је Италијан.