Спорт
Рускиње као спас најстаријег српског клуба: Фудбал у Земуну у знаку српско-руске Слоге
Екипа РТ Балкан посетила је ЖФК Слога из Земуна, најстарији женски фудбалски клуб у Србији, који ових дана проживљава тешке, али необичне дане. Осим што се бори за опстанак у највишем рангу, Слога у свом "микросвету" представља и слогу између српског и руског народа, имајући у виду да су Земунке ове сезоне постале и осам фудбалерки из Русије
Женски фудбал у Србији 2025. године далеко је од врха Европе. Иако репрезентација последњих година бележи све боље резултате и никад није била ближе одласцима на велика такмичења, домаћи шампионат је и даље базиран на аматеризму.
Суперлига Србије броји тек осам тимова, од којих су Црвена звезда и Спартак у укупно 24 утакмице ове сезоне забележиле 23 победе - Суботичанке су изгубиле тај један меч баш против црвено-белих.
С друге стране, на дну табеле, налази се ЖФК Слога из Земуна. Још увек без иједне победе и у тешкој позицији да обезбеди опстанак, овај клуб представља двоструку метафору за домаћи спорт.
У једну руку, Слога је најстарији женски фудбалски клуб у Србији, основан давне 1969. године. Својом првом титулом првака старе Југославије фудбалерке Слоге могле су да се диче још пре 46 година, а поред три титуле државног првака, национални куп освајан је пет пута. Упркос славној прошлости, овај клуб једва успева да опстане и настави свој живот.
У другу руку, Слога је и симбол пријатељства Србије и Русије, пошто су део клуба из Земуна летос постале фудбалерке које долазе баш из највеће земље света.
Тада су у тим Бојана Мијаиловића стигле Алина Махутина, Ксенија Кашутина, Ксенија Месецеева, Ана Прокофеева, Анастасија Ванина, Дарија Каулина, Александра Жукова и Елизавета Артемеева. Ове девојке оформиле су добар део Слоге и омогућиле јој да настави такмичење у Суперлиги после тешког лета.
"Тада смо остали без 16 играчица, од чега су две девојке играле за Србију на Европском првенству узраста до 19 година. Осим једне девојке, Ане Барјактаревић, ово је комплетно нови тим", почиње за РТ Балкан причу тренер Мијаиловић.
Поред њега су и наше саговорнице, Алина и Ксенија, које стидљиво откривају откуд оне у Србији и дресу Слоге.
"Дошле смо овде са нашим комплетним тимом из Русије пре годину и по дана. Било је 14-15 девојака, неке су се у међувремену вратиле у Русију, а ми смо остале овде. Тренирале смо с нашим тренером, али смо на почетку сезоне постале део Слоге", прича Алина на мешавини енглеског и српског језика.
Као део програма који им је омогућио да се преселе у Београд и као део младог руског тима започну са грађењем својих каријера, ове девојке су почеле да полако привлаче пажњу.
"Људи који прате женски фудбал, полако су сазнавали за њихов руски тим. Девојке су почеле да траже противнице за пријатељске утакмице и играле су такве мечеве готово годину дана. Тако смо чули за њих. Тако се њихова група упознала са ЖФК Слогом", објашњава Мијаиловић позадину приче.
"Ми смо тренирале заједно неколико година у Русији, такорећи у јуниорској лиги. Већ смо створиле тим и потом смо добиле прилику да играмо у иностранству, мало ближе професионализму, где бисмо можда могле да добијемо шансу за правом каријером", каже Алина Махотина.
Слога је била први клуб који је препознао иницијативу новопридошлих Рускиња, а после уводних пријатељских мечева, отворила се могућност да оне постану и званично играчице тима из Земуна.
"За мене је то била нова ситуација. Имали смо нашег тренера, сјајног тренера с којим смо радили. Али долазак у Србију је била сјајна прилика да дођемо у нову земљу и будемо ближе можда неким другим јачим фудбалским лигама", прича Ксенија Кашутина, док се Алина надовезује:
"Када смо дошле у клуб, било је мало тешко јер од руских девојака, оне су једино могле понешто на енглеском да причају, док многе девојке одавде нису причале енглески. И то је био главни проблем, та комуникација. Наравно, нико од нас није причао српски у почетку, али сада је и то доста боље. И данас вероватно имамо неке проблеме у комуникацији, али много је боље него раније."
Са друге стране, Ана Барјактаревић је једна од лидерки тима. Ова 22-годишњакиња је једина преостала из прошлосезонског састава Слоге, а дочарава нам како то изгледа када се практично два тима споје у један.
"Да, ми смо један тим, али је било као да су се два тима спојила. Оне су имале неке своје начине функционисања и навике, а ми смо имале неке наше. Покушавали смо да то све уклопимо заједно, али некада кад си навикнут на свој начин, може да буде велика промена. На крају смо се нашли негде у средини, што је помогло и хемији унутар тима. Највише је било проблема да брзо искомуницирамо када дође до разилажења, кад једна страна мисли да неко нешто ради погрешно, па онда постоји проблем у комуникацији. То је било најизазовније, јер бисмо се некад расправљале јер не бисмо једне другима могле довољно брзо да објаснимо на шта мислимо. Али дефинитивно смо то далеко унапредиле од почетка сезоне. Улажемо и више времена у упознавање и стварање те хемије у тиму."
Слога је ове сезоне забележила тек два ремија уз 10 пораза у Суперлиги, али је евидентно да је овај тим још далеко од свог максимума.
"Знамо да је ово комплетно нов тим. Све девојке из Русије имају по 18 година, једино Алина има 22. У целом тиму, само једна девојка има више од 30 година, тако је ово млад тим са потенцијалом", прича тренер Мијаиловић.
Но, далеко важније него резултати, јесте и навикавање младих девојака на живот у новој средини, у другачијој култури. Србија је, без дилеме кажу, оставила одличан утисак на њих.
"Лепо је у Београду. Често мешамо језике кад причамо, па буде мало енглеског, руског, сада и српског. Било нам је важно да почнемо да причамо на српском јер смо у почетку користиле само енглески. Девојке нас уче новим речима и фразама и помажу нам. Свиђа нам се гостопримство и пријатељска настројеност људи. Овде су сви посвећени традицији и вери. Открили смо и да ви у Србији славите славу, што код нас не постоји и то нам је било ново и занимљиво да научимо", сумира Алина утиске.
"Србија је јако лепа земља. Наравно да волим Калемегдан и Зоолошки врт, али и природа је сјајна овде - Копаник, Тара... Волимо да шетамо и откривамо нове ствари."
Иако свесне да су српска и руска култура у много чему сличне, схватиле су и да постоје бројне разлике.
"Нису то неке велике разлике, али их има доста. Нормалне ствари код различитих менталитета. Постоје и другачији приступи комуникацији и све су то изазови били за нас. Помаже што нас је неколико из Русије, јер ми овде нисмо с нашим породицама и далеко смо од куће. Ту је и наш тренер из Русије, што је такође добро. Уживамо у овом окружењу", прича Алина.
У првом делу сезоне, за Слогу је наступала и Американка Хејли Хастед, па је и пред тренером Мијаиловићем био тежак задатак уклопити читаву екипу у једну нову групу.
"Требало је и девојкама из Русије да се навикну на нови рад, на новог тренера, а и имале су паузу од годину дана без такмичарског фудбала. Оне су велики професионалци и заиста су посвећене. Алина је са самог истока Русије и велике су даљине које су оне прешле. Увек сам и нашим девојкама, одавде из Србије, говорио да пробају да их разумеју јер нису код куће. Имали смо и Американку у тиму, па смо личили на 'мировну конференцију'", у шаљивом тону говори Мијаиловић.
Сезона је при крају, а иако Слога није у завидном положају, девојке су пуне позитивних искустава. О питању будућности још не знају много.
"Не знамо још неке конкретније планове за будућност, али циљ нам је да некада играмо у јачим лигама Европе. Али видећемо", каже Алина, док се тренер нада бољим данима за Слогу.
"Покривеност женског фудбала је још увек испод радара. Нама је отежавајућа околност да Слога нема свој сталан стадион, а зна се да смо везани за Земун и да смо локацијски овде на 'Змају'. Али нека то буде својеврстан апел Србији, Београду и Земуну, да можда власти треба да се позабаве тиме, да је Слога ипак неко нематеријално добро које треба сачувати и унапредити. Па кад је један Партизан у кризи, шта тек да кажемо за овај наш аматерски спорт", сумира Бојан Мијаиловић за РТ Балкан.
