Један од повода за интервју са легендарним селектором одбојкашица био је и српско-руски спектакл у Београду, који је током викенда био и одбојкашка престоница.
Одбојкашице Србије поражене су од селекције Русије са 3-2 у сетовима (25:23, 25:22, 23:25, 23:25 и 13:15) у суботу, у утакмици одиграној у хали "Александар Николић".
Терзић је имао прилику да се сусретне са играчицама које је донедавно водио, у њиховом првом изласку на међународну сцену од почетка санкција.
"Морам да кажем да су утисци изузетно, изузетно позитивни јер, не знам колико знате, да смо дан пре тога играли пријатељску утакмицу без присуства публике, где смо изгубили 4:0, онако... Врло лагано", почео је Зоран Терзић разговор за РТ Балкан.
"Искрено говорећи, мала доза страха је постојала пред утакмицу. Ипак, после дужег времена, пред публиком нашом, плашио сам се да ће се поновити утакмица од претходног дана и да то неће бити репрезентативно са наше стране."
"Заиста са неком новом енергијом, новим мотивом, у односу на дан пре смо ушли у ту утакмицу, одиграли на једном врло коректном нивоу. Није наравно још то оно најбоље што можемо. Практично смо довели Рускиње до тога да смо могли чак и 3:0 да их победимо. Искрено, реално говорећи, њихова репрезентација је појединачно гледајући, драстично боља од наше – то не може да се пореди. То су играчице које играју у врхунским клубовима и то главне роле. Ми таквих, осим Тијане Бошковић, практично немамо."
У више наврата је изјављивао да руска химна једина – наравно поред српске – једина изазива емоцију код њега. Сада је на истом догађају могао да чује и једну и другу. Какав је то осећај био?
"Нама Србима је Русија увек била старији брат или сестра, како год", имао је спреман одговор.
"Репрезентација је нешто што се, пре свега, ради са емоцијама. Клуб је нешто друго. То је за уговор и за новац највише. Репрезентација када се води без емоција, то не може да прође."
"Много пута сам рекао да, са емоцијом, могу да водим две репрезентације на свету – наравно, српску, под број један. И руску, коју осећам, не као Србију, али веома близу томе. И такав осећај сам имао у Русији и када сам радио у клубовима, а и када сам водио репрезентацију. Сваки пут, пред сваку утакмицу, пошто се у Русији пред сваки меч слуша химна, имам те неке лептириће у стомаку."
А колико је Русија важна за светску одбојку?
"Русија је, ако гледамо по значају само у одбојци, сигурно најзначајнија земља у свету. Гледајући традицију, успехе, гледајући све то што се годинама уназад дешавало везано за сва такмичења. Русија, ту наравно мислим и на мушку репрезентацију, а на женску поготово, убедљиво је најуспешнија репрезентација свих времена."
И не само због прошлости, него и за будућност овог спорта.
"С друге стране, у питању је један огроман корпус девојака које тренирају одбојку. Не знам колики је то сада број, али сигурно много више него што је становника у Србији."
"И сада, у последњих неколико година, на сцени је једна генерација за коју је мало рећи да је фантастична. Невероватно је да се појави толики број тако квалитетних играча у размаку од годину-две дана. Не памтим да је тако било у свету, у једној земљи."
Наш саговорник верује да је Русија тренутно "број 1" у светској одбојци. Парадоксално, то не може да покаже на такмичењима.
"Велики је жал јер не играју. Не да би имали шта да покажу, него сам убеђен да би сигурно освајали медаље на свим такмичењима, то је 100 одсто, а врло вероватно би то била злата. С једне стране је жал, а са друге стране и радост свих њихових противника на терену, да њих нема. Сада је пут до медаље драстично олакшан."
Како каже, много му је било жао што са Русијом није могао да учествује на међународним такмичењима, али му је тај период пријао и због других ствари.
Терзић је већ 20 година део елите женске одбојке и у разговору за РТ Балкан рекао је да је израчунао да је за то време, само 100 пута спавао код куће – у просеку пет пута годишње! Сада је добио време за неке друге ствари у животу, али је свестан колико би то могло да утиче на каријеру младих руских нада.
"Огроман, огроман жал и веома лоша ствар за те играчице. Поготово за једну такву генерацију..."
Када је у питању повратак на међународна такмичења, 58-годишњак из Београда није претерани оптимиста.
"Решење не постоји, нажалост. У то сам убеђен. Дај Боже да грешим. Зашто? Зато што одређени људи, одређене организације или земље, то контролишу. То је врло просто. Они и њихови пријатељи могу да раде шта хоће. Противници је можда прејака реч, али неки који су можда са друге стране, биће санкционисани за сваку ситницу."
Осврнуо се на то и како све релевантне организације, на челу са Међународним олимпијским комитетом (МОК), константно истичу да желе "спорт без политике" и да је то фраза која је стално присутна, али и неистинита.
"За последњих не знам колико година, не знам ко је осим Србије и Русије кажњен да не учествује на великим такмичењима. Па немогуће је да смо ми, Срби, тако мали и никакви, најгори на свету, као и Руси – да нико није кажњен осим нас. Двоструки аршини постоје."
Човек који је већ годинама део руског спортског система дочарао нам је како изнутра изгледа тамошњи спорт током санкција.
"Руски клубови ништа, али кад кажем ништа мислим на финансијски део и део који се односи на услове тренинга и свега другог, као и на одбојкашки квалитет, нису изгубили у односу на период пре санкција."
Дао је и пример клуба у којем ради – Динама из Казања.
"Можда грешим, али у целом свету ја знам само један клуб који има свој одбојкашки центар. Када кажем одбојкашки центар, не мислим само на салу, него две сале, теретану, медицински део – прави одбојкашки центар. То је Вакифбанк из Истанбула, нико други."
"У Русији, у првој лиги, има седам или осам екипа које имају одбојкашке центре. Динамо Казањ је по том питању заиста фантастичан. Има још неколико клубова, да не помињем Калињинград и све остале, које имају заиста феноменалне услове. И ту се ништа није променило. Једина промена која постоји је у квалитету странаца који играју у Русији, односно у њиховом броју и квалитету. Нема их као раније и не долазе више они најбољи јер просто воле више да играју у некој Италији и Турској."
Да ли и Србија може да достигне тај ниво?
"Тешко је да ми достигнемо тај ниво, врло тешко. Мада, и код нас је у последње време много боље него раније."
Наша земља ће ускоро добити одбојкашки центар који би требало да буде завршен до краја године.
"Биће феноменалан и ми би требало да са тим, ниво наше одбојке подигнемо минимум за 50 одсто. Имаћемо где да тренирамо, имаћемо децу где да доводимо да тренирају, што је најважније. Млађе репрезентативне селекције су до сада тренирале само по пар недеља годишње, сада ће имати прилику да тренирају по неколико месеци", рекао је Зоран Терзић за РТ Балкан.
Селектор одбојкашица говорио је и о новој генерацији националне селекције, његовом новом почетку, разликама у вођењу мушких и женских тимова, као и о циљевима за наредни период.
Највећи је свакако већ сада постављен – освајање златне медаље на Олимпијским играма у Лос Анђелесу.