Фудбалски савез аустријске Корушке одбио је захтев Словенаца за опозив жутог картона. Словеначки клуб је у четвртак најавио жалбу Европском фудбалском савезу.
Словенија је поново у клинчу са аустријским властима, сада са фудбалским савезом аустријске Корушке због новог инцидента који се догодио током викенда на "пријатељској" утакмици у суседној Аустрији.
На фудбалској утакмици у Клагенфурту (Целовец за Словенце), аустријски судија се обрушио на тренера словеначког клуба јер је са играчима комуницирао на словеначком језику.
Аустријанац је захтевао да словеначки тренер употребљава искључиво немачки, иако правила фудбалског савеза дозвољавају комуникацију на било ком језику.
Није била довољна вербална опомена која је схваћена као шамар на рачун мањинских права корушких Словенаца, већ је словеначком тренеру због "недозвољеног", иако матерњег језика, показао и жути картон.
Повод за жути картон је био тренутак када се на фудбалској утакмици између клубова САК из Целовца (Клагенфурт) и Атус Ферлах из Боровља (Ферлацх на немачком), помоћни тренер голмана екипе САК, корушки Словенац Јанко Смречник, обратио играчу из противничког тима на словеначком и замолио га да устане, јер није било прекршаја.
Потом су наставили дебату на матерњем језику. То није промакло првом помоћном судији који је у 33. минуту утакмице затражио од тренера САК да са играчима говоре искључиво немачки, никако словеначки, саопштио је фудбалски клуб из Целовца (Клагенфурта) путем свог Фејсбук налога.
"Увређени смо и понижени", поручили су фудбалери САК-а, клуба који важи за спортску узданицу коришких Словенаца.
Тренутно играју у трећој аустријској фудбалској лиги. Главни тренер САК-а Рихард Хубер одмах је устао у одбрану својих помоћника и фудбалера, истичући да играчи сами одлучују којим језиком ће говорити и да је то у складу са правилима Аустријског фудбалског савеза.
Утакмица је на крају прекинута у другом полувремену, јер су фудбалери САК-а после инцидента одбили да се утакмица настави. Управа клуба је током прекида игре покушала да уразуми тројицу аустријских судија, уз захтев да пониште жути картон и извине се због незаконитог потеза помоћног судије. Главни судија је, међутим, захтев Словенаца одбио.
Што се тиче аустријских судија, није спорно да користе немачки језик. Међутим, у домену њихових ингеренција није како ће играчи међусобно разговарати јер су слободни да бирају било који језик, а у конкретном случају је логичан избор словеначки, пошто се Словенац (родом из матице) обратио корушком Словенцу. Отуда би било више него гротескно да причају на немачком, наглашава словеначки клуб.
Пропао је и покушај да се казна изречена тренеру, корушком Словенцу Јанку Смречнику, поништи. Фудбалски савез аустријске Корушке је у среду одбио захтев да поништи жути картон који је добио тренер Смречник.
Штавише, спорна забрана употребе словеначког језика је сада преквалификована у "неспортско понашање". Из ФК САК су у четвртак саопштили да их је таква одлука ужаснула. Правду ће, кажу, тражити под окриљем УЕФА. Нису ни пресавили табак, а председник УЕФА Александар Чеферин, исте горе лист, самоиницијативно је позвао вођство Аустријског фудбалског савеза и испословао обећање да ће спровести истрагу, ако треба и дисциплински поступак, па и извињење.
Дисциплински поступак против једног од судија је наводно покренут, али жути картон ипак остаје на снази, са горчином је у четвртак известило љубљанско "Дело".
Овај догађај је посебно одјекнуо у Словенији јер се збио ни недељу дана након рације аустријских антитерористичких јединица на антифашистички камп који је организовао Словеначки студентски клуб из Беча у Музеју Першман код Еисенкаппела у Караванкама.
Брутална операција аустријске полиције потресла је и шокирала словеначку заједницу у аустријској Корушкој, али и у матици, Словенији, јер се одиграла на месту где су нацисти априла 1945. године мучки убили 11 припадника две словеначке породице, већином деце.
Није заборављено ни да су Словенци у време Аустроугарске, а нарочито за вакта Трећег рајха, били мета систематског "понемчивања"; спас од германизације су нашли тек на крају Првог светског рата - у Држави Словенца, Хрвата и Срба која је постојала до уједињења са Краљевином Србијом 1. децембра 1918. године...
Зато је забрана аустријског судије која се тиче коришћења словеначког језика – отворила старе ране, због чега се посебним саопштењем сада огласио и словеначки ПЕН.
"Немио догађај на суботњој утакмици између ФК САК Целовец и АТУС Ферлах је још један у низу систематичног непоштовања права словеначке мањине у Аустрији. Сада се то догодило чак на спортском терену. Да судија захтева од тренера да престане да говори словеначки током званичне утакмице - потпуно је неприхватљиво. Ово није пука грешка, то је срамота. У питању је гажење једног од основних људских права - права на употребу матерњег језика. Када власт и на фудбалском терену, кроз одлуке судија, поручи да је језик националне мањине 'непожељан', онда то није само инцидент - већ политичка порука. У последње време је било превише инцидената да бисмо могли да окренемо поглед и кажемо да је све то случајно. Дискриминација и понижавање коришких Словенаца и словеначког језика морају престати", поручили су пут Беча коалициони партнери владе у Љубљани.
Занимљиво је да у Словенији, све од отцепљења некада социјалистичке републике од Југославије 1991. године, истичу да је Аустрија "диван комшија и још бољи пријатељ". Није било словеначке владе која није хвалила однос Беча према словеначкој мањини као "веома примерен", уз напомену да нема никаквих размирица, што је за аустријски ОРФ изјавила и словеначка председница Наташа Пирц Мусар приликом преузимања функције. Критичари и дијаспора су је одмах демантовали, указујући да Аустрија не признаје Словенију као државу наследницу СФРЈ у смислу Аустријског државног уговора који у члану 7 прописује заштиту – словеначке мањине.
Недавна рација аустријске полиције и напад на антифашистички камп словеначких студената усред врлети Караванки, као и потоњи инцидент на фудбалској утакмици у Клагенфурту показују да је подршка Аустрије Словенији приликом отцепљења од СФРЈ била и те како срачуната. Сада су, нема сумње, Љубљани стигли на наплату стари рачуни.