На муци се морају познати јунаци – колико Србија може без Богдана и да ли је време за наш инат

Након само три одигране утакмице на шампионату Европе у Риги, кошаркашка репрезентација Србије доживела је све што се може доживети.

Спорт

КСС потврдио: Богдановић теже повредио задњу ложу – "орлови" без капитена до краја Евробаскета

Имали смо убедљиву победу, тесну и неизвесну завршницу, имали смо чарке и несугласице на релацији селектора и играча, чарке на релацији селектора и новинара, искључење и казну за нашег играча и сада повреду капитена и једног од најбољих појединаца на читавом турниру.

Када је Богдан Богдановић изашао из игре у мечу са Португалијом, свако из репрезентације и сваки навијач се молио да није у питању тежа повреда и да ће ратник и радник какав је Богдан, убрзо бити на паркету и наставити мисију и поход на злато.

Ипак, срећа поново није била на страни Србије и тако се сазнало да ће капитен пропустити остатак читавог Евробаскета.

На муци се морају познати јунаци

Пред одлазак у Ригу, Светислав Пешић је искусно и исправно говорио да Србија нису само Јокић и Богдановић, већ 12 момака који својим квалитетом, радом и тимским духом чине једну целину, једну машинерију и породицу каква је наша кошаркашка репрезентација.

Сада је нажалост дошло време да се те речи оправдају, да се на муци познају јунаци и да се те речи оправдају.

Утакмица и победа против Летоније биле су почетак и адаптација на живот без играча какав је Богдан.

Управо из те утакмице играчи и селектор Србије морају да науче много лекција и учине све што је у њиховој моћи, да се такве утакмице и такви сценарији не понављају.

Ту се мисли на податак да је у утакмици против Летонаца, Србија од 22 поена у првој четвртини, чак 20 постигла преко центара (Јокић и Петрушев), а тек два су дошла са спољних позиција (Стефан Јовић).

Спорт

Јокић против Летоније оборио сопствени рекорд и придружио се елитној групи кошаркаша

Недостајало је креације, решења и у крајњем случају поена од остатка селекције. Ипак, како је време пролазило, радује податак да су се полако активирали Гудурић, Добрић, Аврамовић...

Управо ће поменути играчи имати кључне улоге и веома тешке задатке да надоместе све што је у репрезентацији радио Богдан Богдановић, а то нису само поени, већ и организовање напада, преношење лопте, препознавање "мисмеч" ситуација, кретања и нападања ка кошу...

Меч са Летонцима показао је да ће боље морати да играју и они који нису нужно бекови и креатори, већ играчи који свој квалитет једноставно морају да искористе и покажу када је тешко, а ту се мисли на Николу Јовића, Николу Милутинова, Тристана Вукчевића...

Енигма Василије Мицић

Међутим, јасно је већ свима да вероватно кључ репрезентације Србије у тренуцима одсуства капитена Богдановића, може лежати у ником другом до Василију Мицићу.

Мицић је неко ко је требало да донесе све ово о чему се троше слова и речи, а што је недостајало против Летонаца.

Јасно је да Васа није на 100 одсто спремности и расположивости, али је Србији потребно још једном да стегне зубе, преброди препреке и пружи најбољу верзију себе.

Више него неопходни ће бити његови поени, његов допринос, његово преузимање одговорности у кључним тренуцима и делује да када дођу противници јачи од Летоније, учинак Василија Мицића директно може утицати на исходе утакмица и успеха наше репрезентације.

Буђење ината и наплата Богданових суза

Иако се некако увек заломи да будемо десетковани, да немамо среће и да увек морамо тежим путем, надајмо се да ће цела ова ситуација учинити оно што нам је увек било потребно да освојимо медаљу, а то је буђење српског ината!

На селектору Пешићу, на његовим момцима, али и на свима нама који навијамо за "орлове", јесте да се из свега овога изађемо јачи, али и мотивисанији и наоштренији да тек сад покажемо ко је Србија и шта све Србија може.

Сада се још јасније присећамо суза Богдана Богдановића након пораза у финалу Европског првенства 2017. године.

Управо те сузе и ова повреда, морају унети додатну мотивацију у редове наших момака. Управо то мора учинити да се тек сада "гризе" још јаче, да је сада Србија рањени лав који је најопаснији и којег не желите испред себе.

И зато срећне вам ране јунаци, главе горе и освајајте ово, за Богдана, за народ, за тим и репрезентацију какве други могу само да сањају.

А Богдан, знамо да ће из овога изаћи јачи и бољи, да ће вредно радити да се поново нађе са вама, да поново трчи у историју и буде најсимпатичнији (најпијанији) на додели медаља.

Европо и свете, чувај нас се!