Миловановић је преминуо пре четири дана у 42. години на терену док је играо за ветеране Звездаре.
Комеморацији је присуствовала породица Миловановић, као и управа Црвене звезде на челу са председником Светозаром Мијаиловићем, генералним директором Звезданом Терзићем, спортским директором Митром Мркелом, техничким директором Марком Марином и оперативним директором Марком Петровићем.
Од Миловановића су се опростили и бивши саиграчи Бранислав Ивановић, Душан Баста, Никола Жигић, Душан Анђелковић, као и бројни спортски радници и пријатељи.
Некадашњем фудбалеру Црвене звезде и председнику секције ветерана Бошку Ђуровском позлило је док је говорио на комеморацији, а у једном тренутку му се толико слошило да се срушио. Ипак, његово стање је тренутно добро, што је потврдио и директор Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" Милован Бојић. Бојић је изјавио је да се некадашњи фудбалер Црвене звезде Бошко Ђуровски добро осећа и да је доброг општег здравља.
Председник Црвене звезде Светозар Мијаиловић рекао је да су Миловановићева скромност, љубазност, посвећеност, дружељубивост биле његове врлине које су га, уз храброст и поштење, препоручивале да буде вођа.
"Напустио нас је Дејан Деки Миловановић. Напустио нас је изненада, тако млад, да је неверица толико велика да нам не дозвољава да ту чињеницу, страшну и неправедну, уопште прихватимо. Отишао је Звездин капитен, право са терена у вечност. Постигао је гол за своје ветеране и отишао на начин достојан највећих античких трагедија и упутио се негде горе, код свог оца Ђорђа. Трагедија без премца на такав начин. Дебитовао је као момак са свега 17 година и већ наредне сезоне забележио је 35 такмичарских утакмица за Звезду, што му је био и лични рекорд у једној сезони. Памтићемо његове евроголове против Партизана, Кјева и многе друге", поручио је Мијаиловић.
Од Миловановића се на комеморативном скупу опростио и његов кум и некадашњи играч Црвене звезде Милош Димитријевић, који је рекао да је Миловановић био поштен, искрен и увек спреман да помогне свима.
"Никада нисам могао да замислим да ћу стајати овде и говорити ове речи. Још у понедељак ме је мој кум позвао и рекао: 'Требаш ми дођи, ухвати неки лет из Француске, дођи да одиграмо ту утакмицу у уторак, треба да добијемо ове'. Те његове речи ми и данас оџвањају у глави и заувек ће остати у мом срцу. Деки за мене никад није био само пријатељ, он је био брат и кум, неко ко је увек био део мог живота и ко је доносио радост и смех свима око себе. Његов осмех, његова шала увек у правом тренутку, његова спремност да помогне - то је оно што га је чинило посебним", навео је Димитријевић.