Био је пети јануар 2022. када је, тада најбољи тенисер света Новак Ђоковић, слетео у Мелбурн пред покушај да нападне јубиларну, 10. титулу на Аустралијан опену.
Некако стидљиво и неприметно почеле су да се појављују информације да неко време није напустио аеродром због проблема са визом.
У то време Аустралија се и даље опорављала од пандемије вируса корона која је, посебно у савезној држави Викторија, зауставила живот на више од годину дана.
Границе су биле затворене, Мелбурн је био град са најдужим карантином од 262 дана, а невакцинисаним странцима забрањено је било и да кроче на тло континента.
Један од таквих био је Ђоковић, али је он пре доласка објавио да има медицинско изузеће. Касније је, након истраге, утврђено да је то изузеће било валидно, упркос медијским наводима да је проблематично или чак и фалсификовано.
Новаку је у ноћи између петог и шестог јануара укинута виза за улазак у Аустралију, што је био само почетак саге која је трајала скоро десет дана.
Његов тим адвоката је пред судом Викторије оборио одлуку, српски ас је потом тренирао на теренима "Род Лејвер арене", али је онда министар за имиграције Алекс Хок искористио своје диксреционо право и поново укинуо визу Ђоковићу.
Уследила је нова жалба правног тима и, колико год је закон био на страни "оптуженог", било је јасно да је сада његова позиција много тежа. И била је – епилог свега је депортација једног од најпознатијих спортиста света који је 17. јануара био приморан да напусти земљу.
За све то време био је притворен у хотелу за мигранте, делећи судбину многих који су у потрази за бољим животом дошли у Аустралију.
Новак је у злогласном хотелу "Парк" провео шест дана, у малој соби у коју му није било дозвољено да унесе ни реквизите за тренинг. Према речима његове мајке Дијане, тамо је имао само ручак и вечеру, јер доручак није добијао.
"Новак је одлучио да истера правду, урадио је све по правилима, а они су га затворили, не дају му чак ни доручак. Има ручак и вечеру, за доручак нема ништа. Причам вам шта ми је он рекао. Он нема ни нормалан прозор, да гледа на парк него гледа на зид. То нису хумани услови", рекла је тада Дијана Ђоковић.
Породица је организовала скупове подршке нашем тенисеру у Београду, одакле је апеловала на бољи третман и пуштање на слободу.
У међувремену, мигранти из хотела покушали су да медијску пажњу искористе и светла рефлектора упере ка себи. Многи су на друштвеним мрежама апеловали да буду ослобођени, а најгласнији међу њима био је Мехди Али.
Ђоковић је, по окончању судског поступка отпутовао за Србију, али су проблеми у озлоглашеном хотелу остали.
Тек три месеца након Новака, почела су отпуштања и осталих, као последица великих напора активиста и адвоката за људска права. Мехди Али је пуштен након девет година у притвору (побегао 2013. из Ирана), а потом и Исмаил Хусеин, којег је РТ Балкан контактирао.
"Сећам се да сам добио само 15 минута да се спакујем и напустим хотел", почео је Хусеин за РТ Балкан.
"Није ми било добро, цео дан сам остао у соби. Лежао сам на кревету, када су ми пришла два члана обезбеђења и рекла да ме доле чека официр Аустралијске граничне полиције."
Заједничко за њих двојицу, али и Новака (по окончању саге говорио о томе), била је и борба за остале мигранте који су остали у хотелу.
"Нисам уопште спавао последње ноћи, стално сам се будио. Био сам шокиран што излазим, нисам могао да верујем. Сећам се да сам се често окретао да видим да ли је иста соба у питању", додао је Исмаил Хусеин за РТ Балкан.
Почетком априла и њих је огрејало сунце – Аустралија је ослободила и последње мигранте, што је била велика победа активиста који су водили дугу борбу.
"Три месеца пошто су медији из целог света видели Новака Ђоковића како долази и одлази из хотела 'Парк', избеглице које су ту биле смештене у нехуманим условима, коначно су слободне", рекао је Греје Том из аустралијског огранка "Амнестија".
Он је додао да су, нажалост, ти људи непотребно држани више од 24 месеца у хотелима у Аустралији после више година траума које су претрпели.
Притвореници у Мелбурну су били међу двадесетак људи ослобођених из центра за притвор за имигранте у Аустралији.
Осам мушкараца који су били у хотелу "Парк" су део групе избеглица и тражилаца азила пребачених у Аустралију из офшор центара да би добили медицинску негу. Они су ту били блокирани више година.
Недељу дана раније аустралијско министарство унутрашњих послова саопштило је сенаторима да је још 31 "особа у транзиту" (израз који се користи да се дефинишу избеглице и тражиоци азила), пребачених ту да би добили медицинску негу, и даље у притвору.
Према оштрој имиграционој политици Аустралије тражиоци азила који покушају да стигну до земље чамцима шаљу се у изоловане притворне центре на острву Манус у Папуи Новој Гвинеји и на острво Науру у Пацифику. Тако се ради годинама.
Бивши аустралијски премијер Скот Морисон имао је у својој канцеларији трофеј у облику чамца са натписом "Ја сам ове зауставио", као подсећање на време када је био министар за имиграције, а заустављање чамаца са мигрантима је био његов приоритет.
"Било је потребно више од две године да влада испуни своја обећања и пусти избеглице. И још их има који треба да буду ослобођени. Сваки дан њиховог притвора стоји као подсетник владиних погажених обећања и окрутности недефинисане политике задржавања", рекао је између осталог Јан Ринтул из коалиције "Избегличка акција".
У години за нама Аустралија је изашла из ковид кризе, а на изборима је промењена комплетна администрација. Премијер Морисон је завршио владавину и, после укидања забране уласка у земљу, Новак Ђоковић је могао да се врати. Једна од највећих драма у новијој историји тениса добила је свој епилог.
Годину дана касније РТ Балкан посетио је "место злочина" аустралијске федералне владе на којем ништа више није исто...
Хотел "Парк" налази се у улици Свонстон, једној од жила куцавица у најпрометнијем делу Мелбурна. Од самог центра града удаљен је неколико трамвајских станица, али је већ неко време затворен.
Од тренутка када су га напустили тражиоци азила, градске власти су затвориле хотел. Чак је и табла са називом умотана у црни најлон, како случајни посетиоци не би знали каква му је била намена.
Графити и натписи са фасаде, исписани током Новаковог боравка, уклоњени су и за сада није позната будућност овог објекта.
Оно што је јасно јесте да је већ почео да пропада, најближе што се могло прићи је кроз параване који су постављени да затворе степениште изнад улаза.
И унутрашњост није боље прошла, прашина и паучина полако прекривају некадашњу рецепцију.
Само 12 месеци начинило је велику разлику – Ђоковић се вратио у Аустралију и дочекан је као ретко када у каријери, а од хотела "Парк", симбола голготе кроз коју је прошао, остаће само хладни зидови.
Новак је за све то време остао веран својим ставовима, наставио да буде узор многима и показао да је доследност једна од најважнијих људских особина.
Једну победу је већ остварио, сада је ред и за другу – ону на терену!