Ако је Драган Стојковић Пикси током прве две године мандата на месту селектора репрезентације Србије нешто чинио да га фудбалска јавност не критикује, то су онда спискови националног тима. Као никада у скоријој историји - а вероватно и даљој - на списку су се готово увек налазила имена која никако не би могла да доведу до опречних мишљења.
Као мало када, питање "а зашто нема овог или оног играча" није се ни постављало, чак ни када је саопштено којих 26 ће путовати на Светско првенство. Сада, Пиксијев први (шири) списак у 2023. години оставља какав-такав простор за коментаре, имајући у виду да међу 36 играча нема неколико оних који су заслужили да се нађу макар у овој прелиминарној конверзацији.
Јасно је да ће Стојковић овај списак скратити уочи окупљања националног тима, за почетак квалификација за Европско првенство у Немачкој наредне године. Прво ће 24. марта у Београд стићи Литванија, а онда ће "орлови" полетети за Подгорицу где ће 27. марта играти против Црне Горе. Но, четворица фудбалера нису ни на ширем списку Стојковића, а ако већ не би могло да се гарантује да заслужују место на коначном, њихова имена и те како су могла да буду међу ових 36.
Ђорђе Петровић - Њу Ингланд Револушн
Говорио је Стојковић доста пута до сада да Србија има прегршт квалитетних голмана. Тако је једном на питање где је на списку Вања Милинковић-Савић шеретски прокоментарисао "где да га ставим, да имамо пет голмана?". Од тада, голман Торина постао је несумњиви број један међу стативама Србије.
Али ако је на списку могло да буде места за Драган Росића, чувара мреже Радничког из Ниша, тренутно 13-пласираног тима Суперлиге Србије, онда је свакако позив заслужио и Ђорђе Петровић. Некадашњи голман ИМТ-а и Чукаричког од прошле године одлично брани у Сједињеним Државама.
Међу стативама Њу Ингланда све више привлачи пажњу у МЛС лиги. У новој сезони је на прва два меча био несавладан, прошле сезоне је неретко феноменалним одбранама показивао велики потенцијал, а пре неколико недеља се појавила и информација да његове игре прати и Манчестер јунајтед. Јасно је да Србија у Милинковић-Савићу, Предрагу Рајковићу и Марку Дмитровићу има одличну дубину, ту је сада и Владан Ковачевић који је одбио Босну и Херцеговину због Србије. Али ако је већ списак шири, Петровић је несумњиво требало да буде на њему.
Мијат Гаћиновић - АЕК Атина
На ширем списку нема ни некада сталног члана репрезентације Мијата Гаћиновића, који ове сезоне у Грчкој све више успева да оживи своју каријеру, након слабог периода који је у имао у Хофенхајму и Немачкој. Некада "златни орлић" са Новог Зеланда данас има 28 година и искуство 23 наступа за Србију. У Грчкој ове сезоне је забележио седам голова и пет асистенција са места офанзивног везног.
И док је он остао изван ширег списка, на њему се нашао Вељко Симић из новосадске Војводине, Гаћиновићев вршњак који је изгледа до места међу 36 стигао захваљујући поготку против САД на незваничној пријатељској утакмици на којој су Србију представљали играчи из Суперлиге.
Михајло Бањац - Краснодар
Ако је шири списак већ био прилика да се нека нова имена ставе у фокус и неки млађи играчи "задрже на оку", онда је нејасно због чега на њему нема Михајла Бањца. Некадашњи играч Инђије и ТСЦ-а је данас фудбалер руског Краснодара, у ком је успео да добије солидну минутажу у првој сезони и забележи два поготка и три асистенције као централни везиста. Не би то било довољно да буде део националног тима већ сада, јер је јасно да Србија има сасвим довољно бољих опција у овом тренутку.
Но, овај 23-годишњак има потенцијал да буде играч на ког би могло да се рачуна у наредним годинама, посебно у виду талентованог резервисте који чека своју прилику поред искуснијих и квалитетнијих играча. Ипак, могуће је и да Бањац још увек није "на радару" наступајући у руској Премијер лиги.
Ђорђе Јовановић - Макаби Тел Авив
Нападач из Лепосавића је неко кога Драган Стојковић добро познаје, јер је Јовановић једини наступ за репрезентацију Србије уписао прошлог лета, управо под вођство Пиксија. Био је то наступ на мечу против Словеније у Лиги нација, али од тада није био позиван.
И у нападу Србија има необичну дубину, услед Александра Митровића, Душана Влаховића и Луке Јовића. Сада је заслужено ту и Дејан Јовељић из Лос Анђелес Галаксија, али и Јовановић има своје аргументе. Чак 19 голова за израелски Макаби из Тел Авива у свим такмичењима ове сезоне јасан су показатељ да и он заслужује место макар међу 36 најбољих фудбалера Србије.
И мада је јасно да ово ништа не би значајно променило - јер се не ради о коначном списку - и да ће са ширег доста играча бити прецртано, ово је могла да буде прилика да се појединцима са очитим потенцијалом укаже на то да се њихове добре игре прате.
Јесте похвално што је Стојковић одлучио да неке од играча из Суперлиге "награди" тиме што су били део тима против САД прошлог јануара, али није за очекивати да ће баш ти играчи моћи да буду од значајније помоћи националном тиму у обавезама које предстоје.