Урушавање Хумске - како је Партизанова "тврђава" постала руина?

Постоји она фраза у фудбалу по којој играчи уживају да играју пред својим навијачима. Она за чланове ФК Партизан ове године не би могла да буде даља од истине.

Нити црно-бели уживају да играју на домаћем терену, нити играју пред богзна колико навијача. Хумска је од "тврђаве" која је постала у ери Александра Станојевића сада само урушена олупина у коју може да уђе и гости се ко како стигне.

Партизанова срамота - шамар од најгорег тима Суперлиге, губе место за Лигу шампиона?

Екипа Игора Дуљаја је у петак доживела нови шамар на домаћем терену, пошто их је у мечу Суперлиге савладао до тада последњепласирани Радник из Сурдулице (1:2). Али овај ударац није учинио да црно-белима бриде образи - они су јарко црвени већ неко време. Толико да је питање и колико ће образи осетити јачину шамара.

Штавише, Партизан за победу у Хумској не зна пуна четири месеца, од 13. новембра и последње утакмице пред паузу због Светског првенства. Тада је једва савладан Нови Пазар и од тада више нико. А није да је Партизан имао звучне ривале за противнике.

Прво је Младост из Новог Сада, та екипа која се грчевито бори за опстанак, јасно ставила до знања читавој Србији да са црно-белима нешто опасно не ваља.

Оних 0:4 остали би само шокантни да се на том резултату све завршило.

Убрзо је Шериф у Хумској од заостатка 2:0 у укупном резултату двомеча, без икаквих проблема три пута тресао мрежу и стигао до пласмана у осмину финала Лиге конференција. Ни тада од стручног штаба Гордана Петрића није било конкретних одговора како се такве ствари понављају црно-белима.

Четири дана касније је Раднички из Крагујевца однео бод (1:1), док је исти резултат био и на Дан жена, када је у Хумској гостовала екипа Колубаре. Петрић је до тада већ отишао, Партизан претрпео и пораз у дербију на "Маракани", али ништа није успевало да тргне екипу.

Рекао је Дуљај после пораза од Радника да је "проблем у главама играча, али да нема одустајања".

Али, црно-бели већ добрих месец дана изгледају као да су се одавно препустили чемеру и да крај сезоне не може довољно брзо да стигне.

Играју малокрвно и без видљивог плана, у одбрани упорно праве грешке какве не би смеле да се догађају ни домаћим екипама које се не зову "Партизан". Средина терена је крпљена играчима који не поседују довољан квалитет за напредак екипе, док у нападу се све своди на то како ће се снаћи Рикардо Гомеш.

Последњи пут када је Партизан имао низ од пет мечева без победе у Хумској био је прелаз из 2017. у 2018. годину. Тада је свих пет пута резултат био 1:1, али од тога једном против Звезде и једном против Викторије Плзењ у Лиги Европе.

И те године је Партизан како је сезона одмицала бивао све даљи од Звезде, а сада су ствари толико лоше да и ТСЦ прети да им преотме другу позицију, ону која води у квалификације за Лигу шампиона.

Партизан је себи дозволио да се већ годинама урушава потезима ван терена - да не улаже довољно, да олако остаје без квалитетних играча, да му поједини чак и беже усред сезоне, и да не осваја трофеје из сезоне у сезону. Чак је и Телеоптик далеко од "фабрике талената" каква је некада био.

Па кад су већ ствари лоше од врха ка наниже, није чудо што је од Хумске тврђаве остала само руина у коју "мањи" тимови долазе да покупе бодове и направе резултате за препричавање.