Ни три везане победе у завршној фази регуларне сезоне, нису успеле да Црвену звезду приближе осмом месту у Евролиги.
Тријумфи над Басконијом, Валенсијом и АСВЕЛ-ом, успели су да одрже наду, али и само да одложе неизбежно.
Шампион Јадрана још једне сезоне остао је кратак места које води у плеј-оф фазу такмичења и тако пропустио велику шансу да генерацију играча која је дуже време на окупу, оплемењену изузетно квалитетним аквизицијама, покаже Европи у најбољем светлу.
Папрено скупо Звезду су коштале грешке које српски тим понавља из године у годину и из којих не успева да извуче поуку и напокон премости препреку уласка у плеј-оф.
Лоше од самог старта
Црвена звезда је у великој мери платила цех веома лошег старта сезоне и одлука донетих у истом.
Након што је успела да потврди доминацију на Јадрану и у Србији, освојивши сва три трофеја испред изузетно амбициозног Партизана, Црвена звезда је остала без тренера Дејана Радоњића.
Синоним успеха Црвене звезде отишао је у Грчку, где је преузео Панатинаикос.
Звезда, једноствано и очигледно, није добро реаговала на такву ситуацију.
Ненаучена претходним искуствима у виду Душана Алимпијевића, Саше Обрадовића, Драгана Шакоте итд, ангажовала је Владу Јовановића.
Изузетно перспективан тренер, који је свој таленат и потенцијал у одређеној мери показао на клупи ФМП-а, Цибоне и младе репрезентације Србије, ипак је узео превелики залогај на клупи шефа струке Црвене звезде.
Јовановић није успео да се наметне као ауторитет и стручњак који ће Звезду задржати на прошлогодишњим партијама, а камоли подигао на неки већи ниво.
Руку на срце, далеко од тога да је све било у Јовановићевим рукама у периоду неуспеха на старту сезоне.
Појачања која нису дорасла нивоу
Велику улогу у лошем старту како у Евролиги (1-6 у првих седам мечева), али и регионалном првенству, поред селекције тренера, играла је и селекција играча.
Иако се створио утисак да је Звезда можда саставила комплетнији тим него што је то био случај са Радоњићем на клупи, исувише сумњивих појачања је веома брзо дошло на наплату.
Позиција плејмејкера, играчу којем се даје кључ екипе у руке, припала је Џејлену Адамсу.
Од великих очекивања насталих због партија у Аустралији, као и пређашњих НБА епизода, брзо се дошло до тога да се споразумно раскине уговор са Адамсом, само три месеца након доласка у српски тим.
Поред Адамса, упитан је био и избор Џона Холанда, Бена Бентила, донекле и Далибора Илића, Хасана Мартина и свакако Мирослава Радуљице.
Мартин је пре теже повреде и тек у последњих месец дана, успео да оправда делић потенцијала и разлога због којег је доведе.
Холанда и Бентила тренер Душко Ивановић покушава да "оживи" и оспособи како би поменути играчи били фактор у финишу сезоне и можда, којим чудом, успели да донесу превагу због које су примарно доведени.
Мирослав Радуљица је једна од највећих Звездиних мистерија ове сезоне, пошто поред чињенице да се некадашњи репрезентативац Србије ретко када пресвлачи за утакмицу и бива у саставу, чудније је то што је са њим постигнута двогодишња сарадња.
Касно Факундо на Мали Калемегдан стиже
Доласком Душка Ивановића на клупу српског гиганта, Звезда је успела у великој мери да заокрене сезону за 180 степени.
Од првог минута по доласку искусног црногорског стручњака, могле су се приметити радикалне промене.
Дисциплина, начин тренирања и рада, али и само вођење утакмице, довели су до тога да Звезда изађе из кризе и крене правим путем.
Врло брзо, црвено-бели су заиграли квалитетније и то се одразило и на резултате и пласман на табели Евролиге и АБА лиге.
Долазак Ивановића означио је и одређене промене у играчком кадру.
Огроман помак у таленту екипе видео се доласком Луке Вилдозе, касније свакако и Факундом Кампацом, али и улогом и напретком који се видео у Филипу Петрушеву, Немањи Недовићу, Николи Ивановићу, Луки Митровићу и Огњену Добрићу.
Нажалост, оне старе грешке које се понављају из сезоне у сезону, али и чињеница да се на играча какав је Камапацо, чекало два месеца да заигра у Евролиги, коштали су Звезду великог броја утакмица и победа.
Администрација заказала
Спорт, а поготово кошарка, играју се на терену и највећи утицај на исход меча имају нико други до тренери и кошаркаши.
На Звездину жалост, а ту се примарно мисли на навијаче, љубитеље клуба и саме играче, ове сезоне огроман негативни утицај имала је администрација клуба.
Од погрешних одлука у селекцији тренера и играча на почетку сезоне, па до њеног врхунца и периода када се све "ломило", Звездина управа и администрација није положила испит и била на нивоу екипе са великим амбицијама, већ је имала огромне киксеве и пропусте.
Факундо Кампацо имао је суспензију од девет утакмица у Евролиги, због пропуста у Црвеној звезди око неисплаћених обавеза, различитих папирологија и несугласица у комуникацији са врхом Евролиге.
Црвено-бели су тако имали једног од најбољег играча у читавој Европи, али га нису имали.
У два такмичења (Евролиги и АБА лиги), Звезда је имала потпуно другачије улоге, ротације и изгледала као две екипе.
Након што је коначно могао да заигра, у преосталим мечевима, Звезда није успела да буде довољно укомбинована и компактна за пресудни део сезоне.
Поред случаја Кампацо, ту је био и случај Топић, који је такође због грешака управе, уместо на позајмици у ФМП-у АБА лиги, на крају заиграо у ОКК Београду у Првој лиги Србије.
Старе грешке и "испуцана" сјајна генерација
Црвена звезда је у два кола пред крај Евролиге, остала без шанси за пласман у Топ 8 фазу.
Резултат од 15 победа је помак у односу на претходне године (12, 10, 11, 11), али се стиче утисак да је Звезда пропустила историјску шансу, ако ништа друго, онда барем да понови успех пласмана у Топ 8 оствареног 2016. године.
Генерација играча у којој је у својим редовима имала Факунда Кампаца, Луку Вилдозу, Немању Недовића, Филипа Петрушева, а онда и дугогодишње језгро које чине Огњен Добрић, Лука Митровић, Бранко Лазић, Стефан Лазаревић, обећавала је знатно више.
Питање је у којој мери ће Црвена звезда успети да задржи овај састав и у наредној сезони и хоће ли имати прилику да у правим условима, покаже колико ови момци могу.
И поред свих наведених проблема везаних за тренера, избор појачања, административне проблеме итд, Звезду су срушиле старе бољке.
Те бољке представљају поразе који нису смели да се дозволе, поразе који поништавају велике резултате.
Не може се Црвеној звезди замерити када у тесној утакмици изгуби од Барселоне и то знајући да је примила нерегуларан кош у последњој секунди, који је ипак признат.
Или пак онда када је била инфериорна у дуелу са Реалом или Олимпијакосом.
Међутим, оно што се може замерити Звезди и што је Звезду коштало пласмана у Топ 8 Евролиге, јесу утакмице и порази од "фењераша" који су у тим моментима били Алба, Армани и Бајерн, поготово на домаћем терену, а потом и порази као онај од Панатинаикоса у мечу у којем је водила са двоцифреном разликом.
Те утакмице су учиниле да тријумфи над екипама какве су Олимпијакос, Макаби, Ефес, Басконија, Валенсија, Жалгирис и Монако, буду поништени.
Једини излаз и спас јесу трофеји
Медијима је представљено то да Црвена звезда није имала превелике амбиције за искорак у Евролиги, иако се причало и наводило другачије.
Чак и уколико се узме у обзир да је тако, то значи да ће у АБА лиги и финалном такмичењу Суперлиге Србије, Звезда морати да тежи искључиво ка освајању трофеја.
Звездину сезону би извукле само титуле у преостала два такмичења, чиме би се поново дошло до "трипле круне".
Осим престижа који носи освајање тих трофеја и звање шампиона региона и државе, Звезди су ти успеси неопходни и за наредну сезону.
Наиме, узевши у обзир колико се својим начином пословања замерила Евролиги, Реал Мадриду, Басконији и другима, тешко је за очекивати да ће српски црвено-бели бити прва и највећа жеља за "вајлдкард" Евролиге за наредну сезону.
Како челници елитног европског такмичења немају баш најлогичније и очекиваније одлуке из сезоне у сезону, ослањање на њих био би превелики ризик.
Отуда Звезда мора да тежи ка највишем циљу у АБА лиги, где ове године, за разлику од претходних, има посебну врсту "аждаје" какву представља њихов највећи, "вечити" ривал.