Није вотка, пиво ни ракија – то је чудесан фудбалски клуб Балтика

Ни Бајага "Руским возом" није путовао толико далеко колико свакодневно морају чланови једног руског фудбалског клуба. Тај клуб је и физички одвојен од већег дела федерације, што му не смета да се озбиљно бори за пласман у Премијер лигу. Носи име најпознатијег тамошњег пива, а и на овим просторима напитак са сличним називом помаже да се ублажи "руска зима" – пред вама је прича о фудбалском клубу Балтика.

Популарна "Балда" основана је средином прошлог века, првенствено названа Пишчевик, али је само четири године касније преименована у Балтика.

Као део Совјетског Савеза највеће спортско друштво из Калињинграда живело је много другачији живот него данас. Три године било је учесник елите, играло чак и Интертото куп из којег га је 1998. у трећој рунди избацила наша Војводина укупним резултатом 4:2.

У тренуцима када слова овог текста належу на папир Балтика је члан Прве лиге Русије (други ранг такмичења) и једини представник руске ексклаве стешњене између Пољске на југу и Литваније на северу и истоку.

Калињинградска област представља најзападнији део федерације удаљен готово 1.000 километара од насељених места најближих граници Русије са некадашњим чланицама СССР-а.

Након Другог светског рата Калињинград улази у састав Совјетског Савеза и добија садашње име у част совјетског револуционара и државника Михаила Калињина. Чланови Црвене армије ослободили су 1945. године град који је до тада био под контролом нациста.

"Калињинград је прелеп. Некада је припадао Немачкој, тако да је остао такав стил. Чист, лепо сређен, са много зеленила... Преко лета људи иду на море које није хладно, што ме је изненадило. Може у њему да се купа", рекао је за РТ Балкан Иван Остојић који већ другу сезону брани боје Балтике.

Град у којем је на последњем попису забележено око милион становника има више фудбалских клубова – Балтика-БФУ је резервни тим који наступа у трећој регионалној лиги, док у петом и шестом рангу постоје "калињинградске зоне".

Што се тиче највећег клуба, он утакмице игра на градском стадиону капацитета 35.000 седећих места. Познатији је под називом "Арена Балтика", изграђен је за Светско првенство 2018. године и био домаћин, између осталих, и чувеног меча између Србије и Швајцарске коју су "орлови" изгубили 2:1.

Оно по чему је Балтика посебна јесу гостовања која су толико дугачка да постоји само један клуб који може да јој парира. Остојић наводи да многи странци имају великих проблема да се навикну на такав начин живота.

"Имао сам ту срећу да сам се брзо навикао, тако да тренутно немам превеликих проблема. Брзо сам се адаптирао и на темпо утакмица, веома агресивна лига са много дуела и трчања", додао је некадашњи члан Јавора, нишког Радничког, Хелсинкија, Дукле, Кошица...

Тај једини "ривал по путовањима" јесте СКА из Хабаровска, града на потпуно супротном крају Русије и континента.

Дистанца коју "Балда" пређе када путује на гостовање Хабаровску већа је од 7.000 километара, што је скоро као раздаљина између Београда и Њујорка.

Примера ради, мало је краће и од дистанце коју ће пропутовати фудбалери Сан Марина у новембру, када буду ишли на гостовање код Свете Луције.

Српски фудбалер једном је имао среће да ту "голготу" прескочи због жутих картона, али је за наш портал објаснио комплетну ситуацију из "друге руке".

Како изгледа најдужи пут у свету фудбала...
"Путује се до Москве три сата, после тога осам сати до Хабаровска. Временска разлика је седам сати, тако да, када слетиш, не знаш да ли треба да доручкујеш или вечераш."

Због географског положаја СКА има велику предност на домаћем терену, али су и њихова гостовања проблематична, посебно јер их имају сваке друге седмице.

"Не бих им био у кожи", истиче Остојић.

Русија заузима површину од преко 17 милиона квадратних километара и покрива чак 11 временских зона.

То значи да, ако Балтика путује у Хабаровск на утакмицу која је заказана за 15.00, гледаоци у Србији ће моћи да је прате од 23.00.

За потребе наступа у Првој лиги, плаво-бели током сезоне морају да прелете тачно 37.663 километра у чему је једино "лошија" од Хабаровска. Преко 100.000 километара по сезони прелазе колеге са Далеког Истока, што је четвртина дистанце између планете Земље и Месеца.

Међутим, дуга путовања не утичу много на резултате и форму клуба из Калињинграда. Он је посебан и због чињенице да одличне резултате бележи са готово потпуно локалним тимом.

Након 18 кола заузима другу позицију која води директно у Премијер лигу са истим бројем бодова као Аланије из Владикавказа, али јој следи велика борба са чувеним Рубином из Казања, Јенисејом, Арсеналом из Туле...

Циљ је, подсећа Иван Остојић, пласман у елитни ранг, а осим њега, у првом тиму налазе се само још три странца – сви су са Балкана!

Друштво му праве сународник Никола Радмановац, Младен Кашћелан из Црне Горе и интернационалац из БиХ Гедеон Гузина.

"Веома смо блиски, држимо се увек заједно. Добро је када имаш неког свог у иностранству, то ти увек олакша живот", закључује Остојић.

Балтика је, споменули смо, три сезоне играла у Премијер лиги, али већ више од 20 кубури у нижем рангу.

У овом миленијуму је у три наврата завршавала као пета (2013., 2018. и 2021, године) и увек јој је недостајао онај последњи, одлучујући корак ка елити.

На клупи је сада чувени штопер московског ЦСКА Сергеј Игнашевич, човек за којег верују да ће учинити оно што се у руској ексклави чека четврт века.

Била би то права награда за све пређене километре.