Американци се надају да ће млада екипа сачињена од играча који играју у Европи на највишем нивоу направити искорак у односу на претходне селекције.
Фудбал у Америци никада није био најпопуларнији спорт. Заправо, није ни у самом врху.
Ни одржавање Светског првенства 1994. године није помогло, ни доласци великих фудбалских звезда, ни огромна улагања.
Историја
Популаризација фудбала никада није уродила плодом, па се једанаести наступ на светским шампионатима може сматрати успехом.
Највеће достигнуће репрезентације САД је на првом шампионату света – 1930. године у Уругвају, на којем су заустављени у полуфиналу.
Американци су стандардни учесници Мундијала од 1990. године, а једино за које се нису квалификовали јесте претходно – 2018. у Русији.
Пут до Катара
Сада је селекција САД за длаку избегла интерконтинентално доигравање, пошто је у квалификацијама заузела треће место – иза Канаде и Мексика.
Американци су имали 25 бодова, исто колико и четвртопласирана Костарика, али су због боље гол разлике изборили директан пласман на Светско првенство.
Највеће звезде
Највећа звезда у тиму САД, без дилеме, јесте Кристијан Пулишић.
Момак из Пенсилваније се европској публици представио сјајним играма у дресу Дортмунда, одакле је отишао у Челси.
"Капетан Америка" је са лондонским "плавцима" освојио Лигу шампиона и тако постао тек други Американац којем је то пошло за руком (први је Јован Кировски са Дортмундом 1997. године).
Пулишићевим корацима је кренуо и Ђио Рејна, па је европску епизоду започео у Дортмунду.
Син прослављеног Клаудија Рејне заблистао је на европском тлу, али се прошле сезоне борио са повредама, па се Американци надају да ће пронаћи праву форму пред почетак Мундијала.
Још један момак чији је отац исписивао странице фудбалске историје, а који се, такође, у протеклом периоду борио са повредама, јесте Тимоти Веа.
Млади нападач, син Жоржа Вее (некадашњег освајача Златне лопте, данас председника Либерије) прошао је школе Њујорк Ред Булса и ПСЖ-а, да би сениорску каријеру, врло успешно, започео у Лилу.