За разлику од осталих објеката, једини је саграђен у прошлом веку и занимљиво је да није реновиран за предстојећи Мундијал.
То је прво учињено 2005. године, непосредно пред организовање Азијских игара (2006), када је и капацитет дуплиран са 20 на 40 хиљада места.
До тада је служио претежно за организовање фудбалских догађаја, али је потом ушао у категорију "мултифункционалних стадиона". Сада се на њему слушају концерти, музички и сценски спектакли, али и гледа годишњи митинг Светске лиге у атлетици.
Други пут је реновиран средином прошле деценије и отворен је у мају 2017. Исте године је од Глобалног система процене одрживости (ГСАС) добио је четири звездице за дизајн и конструкцију, чиме је постао први стадион у свету са таквом оценом.
У 2019. на "Халифа међународном стадиону" организовано је и Светско атлетско првенство.
Добио је име по Халифи бин Хамад ел Танију, некадашњем емиру од Катара, који је владао скоро 20 година.
Представља дом фудбалерима Катара и, када је Мундијал у овој земљи у питању, занимљиво је да су на овом стадиону грађевински радови први завршени.
Бројни медији широм света извештавали су о нехуманим условима живота и рада радника који су градили стадионе у Катару.
Британски "Гардијан" је објавио да је, откако је ова земља добила организацију Светског првенства, погинуло 6.500 радника, углавном миграната из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке.
"Скај спорт" је урадио документарни филм о условима радника, па је некадашњи капитен Манчестер јунајтеда, а сада новинар наведене телевизије Гари Невил, истакао да је "шокиран" ониме што је видео у Катару.
Због тога је и компанија "Хумел" одлучила да креира "невидљиве" дресове за репрезентацију Данске, у част "невидљивим жртвама", док су из организационог одбора првенства демантовали овакве наводе и истакли да осуђују "тривијализацију њиховог труда и истинске посвећености циљу да заштите здравље и сигурност 30.000 радника који су изградили стадионе".