Један од два стадиона у највећем популацијском центру у Катару изван саме Дохе, који се налази на источном ободу престонице, као свој дом користе фудбалски клубови – Ел Рајан и Ел Каритијат.
Назван је по Ахмаду бин Али ел Танију, емиру од Катара који је владао од 1960. до 1972. године.
Први стадион саграђен је 2003. године и имао је капацитет од 21.282 седећа места, али је срушен само 12 година касније. Изграђен је нови за потребе Светског првенства, али је много тога од старог ипак задржано.
Претпоставља се да је више од 90 одсто материјала од рушења претходног искоришћено за зидање новог, као и одређене уметничке уличне пројекте.
Конструкција новог здања завршена је у сарадњи катарских и индијских компанија, почела је 2016., а завршена 2020. године. Реконструкција је укључивала и прављење огромне "медијске фасаде", односно мембране која ће служити као велики екран за пројекторе, а на којима ће бити приказиване вести, рекламе, спортски резултати, мечеви и информације о Мундијалу.
Након такмичења капацитет стадиона биће смањен на 21.000 места.
На "Ахмад бин Али стадиону" биће одиграно седам утакмица Светског првенства, од којих ће се у групној фази састати САД – Велс, Белгија – Канада, Велс – Иран, Јапан – Костарика, Велс – Енглеска и Хрватска – Белгија.
Као и већина других стадиона на којима ће бити играно првенство, од Глобалног система процене одрживости (ГСАС) добио оцену пет звездица за дизајн и конструкцију.
Бројни медији широм света извештавали су о нехуманим условима живота и рада радника који су градили стадионе у Катару.
Британски "Гардијан" је објавио да је, откако је ова земља добила организацију Светског првенства, погинуло 6.500 радника, углавном миграната из Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке.
"Скај спорт" је урадио документарни филм о условима радника, па је некадашњи капитен Манчестер јунајтеда, а сада новинар наведене телевизије Гари Невил, истакао да је "шокиран" ониме што је видео у Катару.
Због тога је и компанија "Хумел" одлучила да креира "невидљиве" дресове за репрезентацију Данске, у част "невидљивим жртвама", док су из организационог одбора првенства демантовали овакве наводе и истакли да осуђују "тривијализацију њиховог труда и истинске посвећености циљу да заштите здравље и сигурност 30.000 радника који су изградили стадионе".