Олимпијакос након 10 година спреман за ново чудо

Тешко је рећи за лидера регуларног дела сезоне и вишеструког освајача Евролиге да је аутсајдер.

Олимпијакос читаву сезону пролази многим љубитељима кошарке "испод радара" и некако, као да су многи чекали да они покажу неко друго лице и поклекну.

Ипак, екипа која читаве сезоне игра сјајну кошарку, успела је да на прави начин одговори критикама и таквим очекивањима.

Са 24 победе у 34 утакмица, успели су да се издигну изнад тимова какви су Барселона и Реал Мадрид, а потом у плеј-офу да буду бољи од Фенербахчеа.

Као и у две од три преостале серије, Олимпијакос је до Фајнал-фора стигао након "мајсторице".

Победом у првој утакмици против Фенербахчеа, имали су какву-такву контролу над тимом из Истанбула, који се ипак није предавао до последњег поседа.

Од изузетне важности, можда и пресудне, била је победа у трећем мечу, у којем је грчки тим славио поенима у последњој секунди.

Како спорт воли да пише посебне приче, тројку за победу у Истанбулу у том мечу постигао је нико други до Костас Слукас, некадашњи члан Фенера.

Грчки стручњак на клупи Фенербахчеа Димитрис Итудис, успео је да повеже редове свог тима и слави у четвртој утакмици, те избори "мајсторицу".

Ипак, меч одлуке протекао је потпуно у знаку Олимпијакоса, који је тако оверио пласман и место у Каунасу.

Олимпијакос на много начина ове сезоне пише историју Евролиге, а један од њих је тај да је спречио турску екипу да се пласира на Завршни турнир, што се последњи пут десило 2014. године.

Тим из Пиреја ове сезоне краси то да готово увек дође до своје препознатљиве игре, али врло добро зна да се прилагоди сваком противнику.

Уз споменутог Слукаса, апсолутни лидер тима је Саша Везенков.

Бугарски кошаркаш добио је признање "Алфонсо Форд", намењено најбољем стрелцу Евролиге.

Ту су и сјајни Костас Папаниколау и Томас Волкап, први је некадашњи НБА таленат, који сада својим искуством диктира темпо меча и често чини кључну превагу, док други противника максимално лимитира првенствено својом одбраном.

Грчки тим има одличну центарску линију коју чине Фол, Боломбој и Блек, па ће се сваки противник намучити против њих у рекету.

Амерички бековски тандем Кенан и Мекисик доносе атрактивност, енергију и индивидуални квалитет.

Такође, не сме се са ума сметнути чињеница да је Олимпијакос екипа са највише домаћих играча на овогодишњем Фајнал-фору, а често такво језгро и дугогодишње познанство, игра најважнију улогу.

Противник у полуфиналу им је екипа Монака, против које ће важити за фаворита, али коју никако не смеју потценити.

Дуго година Олимипијакос није изгледао овако синхронизовано и организовано, па у Пиреју са разлогом имају чему да се надају пред такмичење у Каунасу.

Огромну, можда и највећу заслугу у томе, има тренер Јоргос Барцкосас.

Искусни стручњак другу годину заредом је проглашен за тренера године у Евролиги и то са разлогом, јер начин на који је уклопио екипу која не звучи толико атрактивно и квалитетно као остале, заиста је импресиван и за сваку похвалу.

Три пута у клупској историји се овај грчки тим налазио на победничком постољу, а велика подршка грчких навијача, који су према незваничним информацијама купили највећи контигент карата, може им бити последњи део слагалице и прави ветар у леђа до четврте титуле.