Сити је најбољи, па шта? Добро дошли у фудбалску еру равнодушности

Манчестер сити је коначно успео. После 15 година од доласка богатих власника из Уједињених Арапских Емирата, играчи Пепа Гвардиоле освојили су трофеј Лиге шампиона и тако означили "почетак краја" модерног фудбала.

Не, неће фудбал пропасти у наредним годинама, ни близу тога. Али овај тријумф највећег финансијског пројекта вероватно чак и у историји свих спортова, симбол је краја једне и почетка друге ере. Сада смо и званично на територији незадрживог капиталистичког пробоја који можда богати појединце, али фудбал чини "сиромашнијим".

У животу бранио на два меча Лиге шампиона, а два пута је постао првак Европе

Немојмо се заваравати. Манчестер сити је најбољи тим у Европи. Играли су далеко најбољи фудбал на Старом континенту ове сезоне. Питајте Лајпциг, трећи најбољи тим Немачке, како им је било после 0:7 у осмини финала. Погледајте немоћ Бајерна у поразу 3:0 у четвртфиналу или покушајте да схватите како је то бранилац трофеја Реал Мадрид изгубио 4:0 у свом омиљеном такмичењу.

Једноставно је - Пеп Гвардиола је направио тим који је пет од последњих шест сезона најбољи тим Енглеске, и тим који може све то да пренесе и на Лигу шампиона.

Стигао је "сивљи" фудбал

Ипак, иза те једноставности не крије се само Гвардиолина невероватна посвећеност склапању мозаика, нити чињеница да играче које његов клуб богато плаћа, баш он прави бољим него што су претходно били. Од тога нема бежања.

Али гледати на Ситијеве трофеје у вакууму - без контекста неограниченог буџета, свесрдне подршке државе богате петродоларима и, још важније, варањим правила за које их је УЕФА већ (благо) кажњавала, а Премијер лига оптужила за 115 кршења у последњих 10 година - било би као дивити се успесима мега корпорација попут Фејсбука или Епла. Лепо је да су обрадовали бројне просечне потрошаче, али то не брише све оно лоше што су донели.

Истина, има у том поређењу и дозе драматургије, али овај тријумф Ситија је коначна потврда да је нови, сивљи фудбал стигао.

Ако су Гвардиолини трофеји у Лиги шампиона са Барселоном били врхунац модерног фудбала, са уметницима у тиму који су махом поникли у истој академији, ово са Ситијем је улазак у нову реалност.

Гвардиолин фудбал је и даље многима леп на око, но, у овом новом фудбалу, огледа се и читав свет. Разлике постају све израженије, а богати постају све богатији. Чак и међу њима има разлика - јер неки од њих немају финансијска ограничења. Ствар је само што су неки са неограниченим буџетом знали шта да раде, попут Ситија, а неки нису, попут Пари Сен Жермена.

Похлепа ће све упропастити - и играче

Знали смо већ читаву деценију уназад да је само питање тренутка када ће се ово десити - да неки од великих блискоисточних пројеката покори Европу. Можда је и изненађење што смо морали да чекамо чак до 2023. године. Али сада када је коначни тријумф новца потврђен, ваља погледати у ком смеру иде фудбал.

Светско првенство у Катару је за нама и знамо "мали милион" разлога шта је то значило за фудбал. Сада нам стиже нова Лига шампиона, са 36 клубова, далеко више бесмислених утакмица и већим "парчетом колача" за најбогатије клубове.

Због похлепе свих у том ланцу учесника који праве новац, лепота Светског првенства биће упропашћена са 48 учесника, некакво накарадно Светско клупско првенство биће играно са 24 клуба, док ће клубови један по један наставити да постају све очајнији за повећањем профита. И играчи ће од тога профитирати - макар новчано, пошто ће физички морати све више да трпе.

И тако, док су се Сити и ПСЖ тркали ко ће пре да "оправда" силно улупани новац са Блиског истока, бројни клубови наставили су да се финансијски упропашћавају.

Само нек су књиге "испеглане", пусти терен

И Интер који је изгубио у финалу Лиге шампиона, један је од оних који имају велика дуговања. Ни у Милану није бајна ситуација, Манчестер јунајтед је већ 18 година у "дужничком ропству" под породицом Глејзер, а и Барселона је била на прагу краха, покушавајући да се финансијски трка са онима који "не могу да изгубе".

Клубови се не такмиче само на терену, сада смишљају и све креативније и илегалније начине на "испеглају" књиге. Барса продаје имовину да би могла да региструје играче, Јувентус "муља" на продаји играча, а за Ситијева изигравања правила финансијског фер-плеја већ знамо, и тек ћемо знати. И све то, зарад чега? Доброг фудбала? Тешко.

Можда ово личи на озлојеђено трабуњање, на коментаре некога ко је љут на све и свакога око себе. Али напротив, Ситијева победа у Лиги шампиона, колико год заслужена, толико као ниједна друга победа до сада производи равнодушност.

Супер, силне милијарде су им се "исплатиле". Па шта?