Спорт
Оно што је била Србија, сад (полако) постаје Шпанија - нова ватерполо сила
Истина, имају Шпанци још слатке воде да се нагутају да би постали оно што је Србија на свом врхунцу била пуну деценију - од освајања Европског првенства 2012. до "последњег плеса" на Играма у Токију. Али док се српски ватерполо дави у својим проблемима, "црвена фурија" као бранилац трофеја одлази на Светско првенство у Фукуоки где ће после новог злата поново бити први фаворит
Ватерполисти Шпаније освојили су Светски куп у Лос Анђелесу, пошто су у великом финалу потпуно разбили Италију 10:4. Тако су потврдили своју доминацију у новоформираном такмичењу, замени некадашње Светске лиге.
Но, можда још важније од самог освајања турнира, овај тријумф потврда је да Шпаније све јаснијим замасима постаје оно што су донедавно били "делфини" Србије - светска сила која доминира планетом.
Са циклусом који је завршен на Олимпијским играма у Токију 2021. године, Србија је окончала вероватно и највећу доминацију коју је имала у било ком екипном спорту. После злата на ОИ у Рио де Жанеиру 2016, "делфини" су били власници сваког ватерполо такмичења које постоји, а трофеји и медаље су пристизали и у наредних пет година.
Али пролаз најзлатније од свих генерација одшкринуо је простор Шпанцима. Та вероватно најспортскија нација Европе - нема толико простора ни времена за набрајање свих њихових успеха - сада је преузела примат. Очито још увек не на нивоу који су држали Филиповић, Прлаиновић, браћа Пијетловић, Гоцић и остало друштво, међутим, ни та генерација није у једној ноћи рођена.
После неуспеха 2015. и 2016, Шпанци су схватили да нешто треба да промене. Нису се пласирали на Светско првенство први пут у својој историји, на Европском првенству су били пети, а на ОИ у Рију седми.
Када је Давид Мартин стигао на место селектора крајем 2016, тешко да је ико очекивао оно што је уследило. Чак ни девето место на Светском првенству 2017. није давало назнаке великог преокрета у шпанском ватерполу.
Па, слично као Дејан Савић који је био тек седми на првом Светском првенству са селекцијом Србије, недуго затим су уследили драстично бољи резултати. Када су Мартинове идеје "легле", почела је серија медаља са највећих такмичења, крунисана златом на Светском првенству прошлог лета.
У Светској лиги 2018. су освојили бронзу, што је била њихова прва медаља после шест година, освојене у истом такмичењу. Од тада су на само два турнира Шпанци пропустили да стигну макар до полуфинала - и то на једина два такмичења на која се нису пласирали.
На првенствима Европе 2018. и 2020. су губили у финалима од Србије и Мађарске. У прошлогодишњој Светској лиги су освојили бронзу, а на последњим Олимпијским играма им је измакла иста медаља поразом од Мађарске.
Истина, није "фурија" још толико моћна као што је Србија на свом врхунцу била пуну деценију - од освајања Европског првенства 2012. па до "последњег плеса" на Играма у Токију.
Имају Шпанци још слатке воде да се нагутају да то остваре, но, они полако али сигурно корачају у том правцу.
Док се српски ватерполо још сигурније дави у својим вишегодишњим проблемима, "црвена фурија" ће на предстојећем Светском првенству у Фукуоки бити први фаворит за одбрану трофеја. На истом месту где су 2001. већ подизали светску круну.
