Михаил Кержаков: Не љутим се на брата што је преузео српски Спартак

Када си млађи, па још у истој професији, неминовно је да будеш у сенци старијег и познатијег брата, иако и сам имаш озбиљан успех. Ова прича од почетка каријере прати и чувара мреже актуелног шампиона руског фудбалског првенства Михаила Кержакова, чији је брат Александар један од најпознатијих руских фудбалера у историји.

"Никад ми није шкодило да будем у сенци. Можда да сам нападач као он могао бих да будем љубоморан. Ја нисам завидна особа по својој природи. Плус, он ми је брат, то тек не би имало смисла. Започео је своју каријеру и извукао се из сиромаштва. Натерао је моје родитеље да престану да раде. Омогућио је читавој породици тотално бољи ниво живота", рекао је на почетку разговора Кержаков.

Михаил важи за млађег и несташнијег брата због чега је често трпео критике од старијег и искуснијег Александра.

"Често ме је критиковао, још док смо били код куће. Касније смо због фудбала били цимери и заједно живели у једној соби у интернату. Дошао сам из провинције, па сам се мало занео. Школска настава и тренинзи су се одвијали у истим терминима због чега сам морао да бирам на коју ћу страну. За мене очигледно није било дилеме који избор желим да направим.Одабрао сам тренинге и фудбал. Због тога сам јако критикован. Плус упадао сам у разне невоље из којих ме је брат извлачио, а потом и критиковао".

Александар Кержаков је овог лета постао тренер фудбалера Спартака из Суботице и ускоро се очекује његов деби.

"Он је после играчке каријере почео да ради као кординатор омладинске школе Зенита, али то је више канцеларијски посао, чиме он очигледно није био одушевљен, па се одлучио за тренера".

Сада ради у српском Спартаку. Шта мислите о томе што вам је брат преузео тим, додуше српског, али ипак Спартака?

"Нема злобе поводом тога. Чак и да је постао тренер московског Спартака, који нам је вечити ривал, ипак се не бих љутио".

Ето има стил звезде

Михаил је играо у Анжију заједно са Самјуелом Етоом, за кога каже да се понашао попут праве фудбалске звезде.

"Када сам дошао из Волге одмах сам осетио тотално другачији ниво свега. Техничка опремљеност, брзо одлучивање, фудбалски менталитет – све је на високом нивоу.

Ето се понашао као звезда. Имао је свог личног кувара, своје телохранитеље, који су га пратили у стопу. Играли смо заједно само два месеца, али, на пример, знам да није користио приватни авион".

Фудбалски клуб Анжи је био велики пројекат у који је уложен огроман новац, довођене су велике звезде, али на крају није све испало како се очекивало...

"Можда зато што се у клубу није радило постепено, него је одмах ушао огроман новац. Највероватније је постојао читав ланац догађаја. На тренингу смо мислили да ћемо освојити све. Можда је велики број звезда утицао на то, јер сваки такав играч има тежак карактер. Из тога није могао да се направи сложан тим".

Људи попут Акинфејева се рађају једном у сто година

Голман ЦСКА Игор Акинфејев, иако има пуних 37 година и даље је најбољи руски чувар мреже. Михаил сматра да је његова тајна у томе што је одличан човек и таленат.

"Зашто се Меси тако дуго задржава на врхунском нивоу? Зато што је Меси. Такође Акинфејев. Први пут сам чуо за њега са 13 година, скоро цела Русија је већ причала о њему. Он је супер таленат, такви се људи рађају једном у сто година", закључио је Кержаков.