РТ Балкан анализа: Могу ли златни "орлићи" да надмаше претходнике и постану будућност српске кошарке

Као што је рекао и сам селектор Стефановић, Србија је до звања најбољег на "старом континенту" дошла потпуно заслужено, доминантно, решивши сваки меч на време, без лудих завршница и потребе за срећом.

Импресивно су деловали "орлићи" у Нишу, те поред раскошног индивидуалног талента, показали завидну дозу кохезије, емоције и заједништва.

Србија је тако редом бележила рутинске победе, да би у финалу надиграла и бисерима испуњену селекцију Шпаније.

Тако су наши кошаркаши дошли до пете златне медаље на Европским првенствима за момке испод 18 година, а треће у последњих шест година.

Ту се долази до великог кршења са неком другом реалношћу, оном у којој селектор сениорске селекције Светислав Пешић говори како се у српској кошарци што пре нешто мора мењати, али и оној у којој све чешће чујемо да Србија има све мање и мање заиста талентованих кошаркаша.

Прослављени српски кошаркашки стручњак Владе Ђуровић, говио је за РТ Балкан о успеху "орлића", али и шта је следећи корак за те момке.

"Успех је фантастичан. Јовић није играо, па питање је да ли би можда били шампиони да се није играло у Нишу, ипак ова генерација враћа наду нашој кошарци, да ћемо у будућности имати неке асове. Ради се о озбиљном тиму, који води озбиљан тренер, а ја сам најзадовољнији њиховим односом према игри и репрезентацији. Њихово бацање по терену за сваку лопту, говор тела за време интонирања химне, радост на клупи код сваког доброг потеза. То ми све показује да има жеље да се игра за репрезентацију, за разлику од неких других који не мисле баш тако".

Ђуровић додаје да не могу сви бити асови, али да Србија не сме испустити још једну генерацију.

"Не могу сви они да буду асови. То је сигурно. Мора се обратити пажња сада на њих. Не сме да се деси да они не играју, да седе на клупи и пропадају. Имали смо и других генерација које су имале МВП играче турнира, па ништа од њих није било. Морају тренери, менаџери и управе клубова да виде како ће да се нађе и распореди време за ове момке. За ове из Чачка се не секирам, они ће играти у Борцу, исто тако и за момке из Меге, они ће имати минуте", наставио је Ђуровић.

Искусни стручњак, који је током каријере био у стручном штабу репрезентације, али и водио неке од европских великана, говорио је похвално о Николи Топићу, најкориснијем играчу турнира.

"Он сада не сме да се задовољи и он је сам себи сада највећи противник. Технички је поткован изванредно, дриблинг са обе руке, продори на обе стране, додавања и преглед игре вансеријски, видим му по изразу лица да има изузетну спортску присутност и интелигенцију. Оно што мора да поправи јесте шут. Шут не може да се поправи на раду са тренингу тимском, већ индивидуалном. Мора да убацује 500 шутева дневно, као што су то радили сви поменути великани. Не може се убацити неки мањи број шутева и задовољити се и рећи да си шутер. Не сме слабо да шутира тројке као што је био случај на турниру. Он је играо за мој ОКК Београд и ја знам да он може да убаци те шутеве, али мора да ради на томе много више."

Ђуровић је истакао значај Топићевог све већег преласка у сениорску кошарку.

"Млади Топић ће играти у Меги, али по мом мишљењу, са којим се многи неће сложити, јесте то да је он морао да остане у Звезди. Ако вредиш као што су некада вредели Кићановић, Ђорђевић, Даниловић, Дражен, Комазец, Делибашић, Славнић, онда мора да будеш са првим тимом. Многи говоре да би у Звезди седео на клупи, а другде играо. Он би морао да игра АБА лигу у Звезди, исто као што ће играти са Мегом. АБА лига је јача од КЛС-а. Исто би то могао у Звезди, где би имао јаче тренинге, са јачим играчима од којих би могао више да научи. У тренуцима када би Звезда играла Евролигу, онда би могли да га пошаљу у ОКК Београд на тих пар дана и не би губио такмичарски ритам."

Да Србија није само Никола Топић, Ђуровић показује кроз примере Бошњаковића, Мушицког, Милошевића, Марковића, Мишића...

"Мали Бошњаковић из Реала је такође одличан. Не само зато што је цео турнир играо добро, већ зато што је главну утакмицу, утакмицу досадашње своје каријере, али и каријере свих тих момака, он одиграо маестрално. Био је најбољи у кључним тренуцима и ја му због тога скидам капу. Желим му све најбоље, иако игра за Реал Мадрид", нашалио се Ђуровић.

Наш некадашњи тренер смагра да многе земље вапе за талентом који Србија има.

"Мислим да се мора обратити пажња на ову генерацију. Ако дозволимо да и њих изгубимо, онда не знам када ће нам доћи неки нови. Имамо пример Хрватске, која се жали да 30 година не може да направи плејмејкера, а на сваком ћошку је било даровитих малих и брзих играча. Сада после дуго времена имамо поменутог Топића, који је висок за своју позицију, али без обзира на то, има сјајан преглед, моторику и мозак. У Хрватској плачу за таквим играчем. То већ неколико година важи и за нас. Зато је он бисер и мора да се о њему поведе рачуна."

Претходне златне генерације младих репрезентација нису успеле да се превише пробију у сениорској кошарци. Иако су имали сјајне партије, Пецарски, Петрушев, Пауновић, Трифуновић, Мишковић, Ускоковић и други, нису оправдали очекивања која су пред њих постављена.

"То све зависи од даљих корака, тренинга и потеза клубова, менаџера и самих играча. Може врло лако да се деси да остану медиокритети. Ово је други ниво кошарке у односу на онај сениорски. Близу су да направе добре каријере, већина њих, али зависи од много фактора. Лично ангажовање мора да им буде веће, они морају да знају да не знају све и да морају да раде. Прошли су фазу обуке и прихватања ствари, али су у фази усавршавања, та фаза траје мало дуже и ту мора да се ради систематски и тимски и индивидуално. Не мислим ту само на Топићев шут, већ и на хорог, полу-хорог и игре на ниском посту високих играча, кретњи крилних кошаркаша итд."

Владе Ђуровић осврнуо се и на предстојећи Мундобаскет и очекивања која има за "орлове".

"Прво ми не смемо да причамо како нам недостају Јокић, Мицић, Калинић, Лучић итд. Не треба нам тај наратив. Како онда да се осећају играчи који су сада на припремама и који ће играти. Немамо ми уопште лошу екипу и мора јавност да им пружи подршку и схвати да је то најбоље што имамо у овом тренутку. Тужно је што асова нема, али пажњу усмерити на момке који су ту. Златна медаља је резервисана за Америку, али не видим зашто се не би борили за све остале. Ми можемо да будемо у врху и са овом екипом. Мора да се поклопи доста ствари, да имамо среће, али и да се у најбитнијим моментима покаже ко је Србија", закључио је Ђуровић.

За крај, као што се мора обратити пажња на поменуту младу генерацију кошаркаша који су се попели на трон Европе, не сме се никако заборавити и учинак и улога њиховог селектора и тренера, господина Ненада Стефановића.

Попут играчког талента, Србија је у последњим годинама "кубурила" и са развијањем домаћег тренерског кадра.

Управо је Стефановић подсетник да се то не сме наставити и да Србија и те како има квалитетне, образоване и амбициозне кошаркашке стручњаке.