Марин Седлачек за РТ Балкан: Очекивања за Мундобаскет морају бити реална, клинци поставили рецепт

Некадашњи тренер, а потом и НБА скаут и кошаркашки стручњак, у разговору за наш портал изјавио је да јавност пречесто нема реалну слику ствари пред велики турнир, већ да ствара погрешан наратив.

"Сагласан сам са селектором да не треба очекивати да ми победимо Американце. Све је релативна ствар и много фактора утиче на успех. Мундобаскет траје 18 дана, а не пет. Мислим да прави одговор великих очекивања лежи у томе. Нама је циљ да се пласирамо на Олимпијске игре и то сигурно да јесу велика очекивања, јер то значи да треба да будемо међу пет најбољих тимова. То људи не схватају и ту се није направила реална граница. Подижемо атмосферу око неких ствари и из тога произилазе разочарања. Наша репрезентација је на последњем Мундобаскету била петопалсирана и то је био неуспех, а тада смо победили Америку. То је апсурдно", започео је Седлачек.

Он је додао да је Србија, у последњем периоду, боље играла као аутсајдер, него фаворит.

"Ми имамо право да имамо велика очекивања, а сад колико су она реална и остварљива, то је друга ствар. Ако поставимо ствари тако да су Јокић и Мицић играли на Евробаскету, ми нисмо прошли далеко. Зашто онда дижемо толику драму око Јокићевог одмарања и Мицићеве припреме, ја верујем да и друге репрезентације имају сличне проблеме, али се не дижу толике тензије. Из тих тензија се подиже потреба за великим резултатима. Ево ови наши јуниори нису имали ту тензију и остварили су велики резултат. Шпанци и Французи су били фаворити, али из сенке смо много опаснији. Ако се вратимо неколико година уназад, на СП у Шпанији, имали смо велике проблеме, али смо онда победили стопостотне Грке, потом Бразил и Французе и освојили сребро."

"Морамо се усагласити и гледати на ствари реалније, како у јавности, тако и код људи који су на позицијама да нешто раде и мењају. Ми смо познати као земља са пар милиона селектора, а само један седи на клупи и тај један као да је на ломачи. Нормално нам је да смо први, а ако смо пети, онда је то драма и отера се један Саша Ђорђевић и ми ту губимо континуитет у односу на остатак света. Променио се начин размишљања, ја нисам видео да је много људи стало у заштиту одређених играча. Хајде да више подржимо, а мање причамо какве су трагедије ово око Јокића, Мицића итд. То аутоматски значи да су осталих 15 играча лоши. Таква се прича створила. Не мислим да се тако ради у много других селекција."

Седлачек је рекао да је млада репрезентација, која је освојила златну медаљу на Европском првенству у Нишу, поставила рецепт и формулу како било која селекција Србије треба да изгледа и игра.

"Морамо престати да свесно правимо лош наратив и негативну атмосферу. Зато позивам да што више људи размишља на другачији начин, да направимо чауру која ће прерасте у неки лепи цвет и из тог цвета да се расцвета нешто лепо. Ови момци у Нишу су управо ту чауру направили и показали рецепт којим се треба водити."

Чувени стручњак додао је да момке који су освојили злато у Нишу, не краси само таленат, већ тимски дух.

"Фраза да је у селекција препуна талената се не користи адекватно. Карактеристика ове наше медаље и игре је дух колектива, који произилази из једне добре организације од стране стручног штаба и саме селекције. Успели смо да уклопимо индивидуалне квалитете, потенцијалне јаке его ситуације, у један заједнички циљ, а то је - најбољи смо једино ако заједно можемо да победимо", изјавио је Седлачек за РТ Балкан.

"Прича о талентима не улази у оквир ове репрезентације. По играчима је потентна, има квалитет и основу да претвори недефинисани квалитет у сениорски потенцијални. Ипак, сви ти момци су на далеком путу да би од неког талента постали врхунски играчи. Ово је прави пример како би требало да изгледа свака наша селекција, у смислу односа према игри, обавезама, жељи и колективном духу."

Похвално је некадашњи скаут Филаделфије и Мемфиса, али и члан стручних штабова Црвене звезде, Хемофарма и Партизана, говорио о селектору младе селекције Ненаду Стефановићу.

"Не заборавимо да је тренер заједно са стручним штабом био нов. Имао је добру подршку од Јоце Антонића, који је радио са многим селекцијама и пренео је оно што мисли да треба да се допуни у техничком смислу. Мислим да у њиховој сарадњи лежи исто тако велики резултат који смо направили".

"Наша селекција је права, борбена, морално јака и селекција која се никад не предаје и зато је остварила овај успех. Он је изванредан и заслужује велику пажњу, али исто толико велике су сада обавезе да се намећу, оне су десет пута веће од успеха. То ће бити тест на њихов таленат, колико ће се претворити у квалитет. Квалитет је подељен, није изједначен, али сви они заједно много јаче делују него индивидуално, за разлику од селекција Шпаније, Француске и Немачке које то нису имале."

"Добили смо седам мечева, наш члан идеалне петорке Марковић је постигао само два поена и ми смо тај меч добили убедљиво. То је одлика тима. Не значи то да Марковић није таленат, већ да је свако постао део тима. То је страшно добра порука за све које се баве кошарком."

Говорио је Марин шта је на играчима, али шта је и на систему, држави, лиги и клубовима да ураде да се не испусти још једна генерација.

"Ми би требало да имамо из ове генерације некога ко ће држати селекцију наредних пет или више година. Сигурно ће неко учествовати или бити у ужем избору за следеће Олимпијске игре, тада ће имати 24 године. Мора да се направи анализа генерација које су биле прве 2017. и 2018. године, поменуо сам тад Николу Мишковића и Марка Пецарског, који су били МВП играчи. У периоду њиховог развоја, једном лепом анализом може да се види колика је била посвећеност савеза и утицаја на рад у клубовима, без тога, не може ништа да се уради. На који начин ће се то радити, ја немам довољно информација јер сам неко са стране. Ми немамо њихове праве пројекције, не тестирамо их довољно и на начин како треба."

Циљ сваке младе репрезентације, поред успеха на турнирима, морао би бити и афирмација играча који ће носити игру у сениорском тиму што пре.

"Ако би ми из сваке генерације избацили по једног играча, то би било фантастично. Ипак, који су параметри односно шта они треба да ураде са собом, у ком систему да се развијају, то је ствар коју савез мора да озбиљније да размотри и уради. Имамо из Борца имамо три играча, из Меге имамо три играча, из Динамика и Звезде по два или три играча. Да ли се ту налазе наши развијачки центри или се тако сада само погодило, време ће показати, али је овој генерацији значило што се они познају, играју заједно, у тандемима."

За крај, Седлачек је истакао значај играња турнира у Нишу, односно успеха и утиска који је оставила наша репрезентација.

"Срце ми је било пуно, након што се завршио меч у Нишу и када сам напустио дворану, ја сам видео децу и публику која је желела да се слика и узме аутограм од наших момака из репрезентације. Навијачи у Нишу су била деца, деца која су готово водила подршку и навијање и то је та веза која постоји. Да тој деци идоли буду ти млади момци, а не баш одмах Стеф Кари. Да на нашем примеру виде да је кошарка лепа и да је успех остварив, да не мора баш одмах да се иде преко баре да се постане успешан и популаран. То је и глобални проблем", закључио је српски стручњак.