Рајаковић: Желим да нападнем прстен са Торонтом!

"Оног тренутка када сам добио уговор био сам усхићен, срећан и узбуђен, али сам одмах почео да размишљам како да формирам стручни штаб. Сви апсолутно имамо жељу да градимо тим који ће се борити за титулу у неко догледно време", рекао је ексклузивно за Танјуг нови тренер Торонта - Дарко Рајаковић.

Српски кошаркашки стручњак у јуну је званично постао нови тренер Торонто репторса и како каже, одмах је почео да гради стручни штаб, са тренерима којима верује и са којима је сарађивао.

"То је процес који траје. Ја сам тек прошле недеље формирао стручни штаб. Запослио сам 14 људи, неки ће бити помоћни тренери, неки ће радити видео, неки ће бити задужени за рад са младим играчима", рекао је Рајаковић.

Српски тренер је одмах обавио разговоре са играчима који су били у Канади у том тренутку.

"Када сам потписао уговор било је неких седам-осам момака који су били у Торонту и које сам имао прилику да видим. Разговарао сам са Скотијем Барнсом, Паскалом Сијакамом, Ачијувом. Остале сам отишао да посетим у градовима где су се налазили широм Америке, тако да је било врло интензивно, али у исто време и узбудљиво. Сви смо узбуђени јер ћемо имати нови почетак."

Први оперативац Торонта је Масаи Уђири, човек који је франшизи из Канаде донео прву и, за сада, једину титулу шампиона НБА лиге.

"Мој први разговор са њим и још неколико људи из управе клуба догодио се ноћ после завршетка плеј-офа са Мемфисом, где сам био део стручног штаба. Нисмо се лично познавали, нисмо имали никакав контакт. Оставио је јако добар утисак на мене, као особа која је припремљена, интелигентна и добра", рекао је српски тренер.

Према његовим речима амбиције клуба су највише.

"Сви апсолутно имамо жељу да градимо тим који ће се борити за титулу у неко догледно време и да будемо један од тих тимова који ће бити спреман за то. Барнс је лице франшизе, то је играч са огромним талентом. Јуче је напунио 22 године, млад је играч, а има велики потенцијал. Пре две године је проглашен за рукија године. Он је будућност наше франшизе и око њега ћемо градити тим."

Рајаковић је у САД отишао 2012. године, када је преузео развојни тим Оклахоме, екипу Тулсе. Касније је радио као помоћник у Оклахоми, Финиксу и Мемфису.

"Свуда је било предивних тренутака. Тулса је била моја прва дестинација. Тамо сам живео шест месеци током развојне лиге, а онда сам других шест месеци живео у Оклахоми, где сам био прикључен НБА тиму. Тако сам две године живео - на шест месеци сам се селио. То ми је било прво искуство у Америци. Касније сам постао постао део стручног штаба Оклахоме и стекао сам много пријатеља. Посебно је било у Финиксу, иако сам се тамо задржао само годину дана. То је била година када је почела пандемија, па смо играли у специфичном "мехуру" у Орланду. И то има свакако специјално место у мом срцу. Последње три сезоне сам радио у Мемфису, где смо напредовали из године у годину. Радио сам са сјајним људима и то је такође сјајно искуство", рекао је главни тренер Торонта и открио да му је приликом доношења одлуке помогао и сам Игор Кокошков, чији је Рајаковић помоћник био у Сансима.

"Чуо сам се са Игором, били смо у контакту. Помогао ми је око формирања стручног штаба. Игор је јако близак пријатељ. Он има велико искуство рада у Америци и много ми је велика помоћ на новом почетку."

Кевин Дурент, Расел Вестбрук, Џејмс Харден, Деандре Ејтон, Девин Букер, Џа Морент само су неки од кошаркашких звезда у Америци са којима је радио наш кошаркашки стручњак.

"Звезде у НБА лиги - што су на вишем нивоу, што су успешнији, то су нормалнији људи. Толико су природни, толико су нормални. Када сам добио посао у Торонту, прва особа која ме је позвала на телефон био је Расел Вестбрук. Звао ме је да ми честита и да мало поразговарамо. Такође, многи играчи које сам тренирао током ових десет година живота и рада у Америци су ми се јавили и честитали и били срећни због мене. То су фантастичне личности и имао сам срећу да радим са таквим људима које огромна слава није променила."

Рајаковић додаје и да су највеће звезде углавном први на паркету када су тренинзи у питању.

"Моје прве године када сам дошао у НБА желео сам да оставим добар утисак и да се покажем да сам добар радник. Сећам се да смо играли утакмицу предсезоне у Вичити и да смо се у Оклахома сити вратили у неких два сата ујутру. И тад сам рекао да ћу сутра у 7.30 бити први у сали после четири-пет сати сна. Када сам се тамо појавио у 7.30 видео сам Расела Вестбрука и Кевина Дурента који су већ тренирали не знам колико... Били су знојави и уморни и неколико тренера им је враћало лопту. Ја сам био у тоталном шоку и тада ми је било јасно зашто су такве звезде и зашто су такви играчи. Количина рада и енергије које улажу у посао је заиста на јако високом нивоу."

Оклахома је тим у којој је провео седам година - две у развојној екипи, а пет година у главном тиму као део стручног штаба.

Са том екипом био је надомак НБА финала 2016. године, када су Тандери поражени од Голден стејта са 4:3. 

"То је био тим где су сви били млади момци, имали су по 22, 23 године. Успели су да уђу у финале НБА где су изгубили од Мајамија. Многи су очекивали, па и они сами, да ће се тамо вратити, али током година, тим се мењао, Џејмс Харден више није био ту, и то је утицало на саму организацију и будућност тима. Нажалост, тим није освојио титулу али много лепих тренутака је било током тих година. Играли смо и финале Запада против Голден стејта. Да смо победили седму утакмицу имали бисмо велику шансу да савладамо Кливленд у великом финалу."

Рајаковић је тренутно у родном Чачку, а ускоро ће пут Лос Анђелеса где ће са тимом започети припреме за нову сезону.

"Дошао сам у Чачак не са циљем да се одморим, већ са циљем да мало проведем време са породицом. И поред тога, ово лето је било веома радно. Морао сам да формирам стручни штаб, да се припремим за сезону, тако да је ово био веома активан одмор", рекао је Рајаковић, који је тренерским послом почео да се бави 1996. године у младом тиму Борца из Чачка.

"Када сам почео да се бавим овим послом, прва ствар коју сам увидео јесте да нема много додирних тачака са играњем кошарке, то је била прва лекција. Другачији је приступ када си играч и када си тренер. Од самог почетка када сам почео да радим, Милан Петронијевић из Чачка ми је био ментор од првог дана и био ми је велика помоћ. Касније када сам прешао у Црвену звезду, имао сам привилегију да радим са Марином Седлачеком од кога сам много научио. Такође сам имао и много ментора и пријатеља са друге стране Атлантика."

Први пут је Србију напустио 2009. године када је отишао у Шпанију, да би се након три године преселио у Америку.

"Разлике између Европске кошарке и НБА су велике, ја увек кажем то су два различита спорта. Правила су другачија. Димензије терена су другачије. Читава организација, војска људи која ради у НБА у поређењу са Европом је другачија. Европа има много чари, начин на који се игра, та несебичност и тимски дух. То је нешто што одликује европску кошарку. Ресурси су највећа разлика и то са собом повлачи многе ствари", објаснио је Рајаковић и додао да адаптација на америчке услове и даље траје.

"Требало је времена, али оно што ми је помогло, јесте да нисам отишао директно из Србије у Америку. Три године сам живео и радио у Шпанији и другачије се схватају победе и порази. Једноставно је другачији приступ спорту. Људи желе да дођу на спорт да уживају и аплаудирају, не доживљава се све са екстремним емоцијама. Адаптација је свакако трајала и још увек траје и вероватно се никада неће завршити", закључио је српски кошаркашки стручњак.