Голгетер са друге планете

Оно што "Митроголу" полази за ногом и главом у последње време, а поготово у 2022. години, учинило је да српски нападач обора рекорде Леа Месија и Кристијана Роналда, да редовно тресе мреже попут Пелеа и Ференца Пушкаша и да се налази раме уз раме са центарфорима какви су Хари Кејн, Ерлинг Браут Холанд и Роберт Левандовски.

Уколико има велике амбиције на Светском првенству у Катару, што је несумњиво после фантастичног периода, Србији је потребан баш овакав Митар.

Стигла су чудна времена, потврда је и то да Србија у 2022. години највеће спортске наде и еуфорије полаже у фудбалску репрезентацију.

Након неуспеха у кошарци, одбојци, рукомету, тенису, ватерполу и осталим спортовима, ову спортску годину, у којој је поједено много живаца и доживљено превише разочарања, могу извући још само Пиксијеви "орлови".

Један, али огроман разлог у мору разлога због којих ти исти "орлови" у последње време играју на нивоу топ 10 фудбалских репрезентација на свету, зове се Александар Митровић.

Није толико далеко период када је "Митрогол" играо за Њукасл и када се сматрало да он једноставно није за елитни ниво, за неки бољи клуб и да би морао да се засити нечим осредњим.

У временима када се о нападачима какав је он, прича као о изумрлој врсти и позицији која фудбалу више неће требати, момак из Радинца крај Смедерева је решио да такве приче полије кофом голова и маестралних потеза.

Истини на руку, Митровић је у великој мери и на свим плановима напредовао од споменутог периода из Њукасла.

Константно је радио на себи, свестан својих недостатака, али и потенцијала. Обликовао је своју игру и учинио је знатно разноврснијом.

Иако одувек јак и спреман, додатно је радио на телу и физикалијама, иако одувек добар стрелац, радио је на позиционирању, препознавању ситуација и простора и извлачењу најбоље из истих.

Међутим, утисак је да је можда и највећи напредак имао на менталном плану, на психи, понашању и реакцијама.

Чак и у неком неформалном, свакодневном разговору са њим, или у било којем његовом интервјуу, можете чути колико је сазрео, колико боље схвата фудбал, али и сам живот.

Утисак је да је Митровић прихватио и укалупио ону усијану главу са почетка каријере, али да је исто тако та усијана глава прихватила чињеницу какав фудбалер и човек може постати.

Далеко од тога да је Александар Митровић данас миран момак и фудбалер, да је ментално на нивоу неког Филипа Лама, Андрее Пирла, Микела Артете, Паола Малдинија...

Управо је једна од главних Александрових карактеристика, она коју сви волимо, та луцидност, та срдачност, то нешто што савршено балансира на граници генија и лудака, што ће у једном тренутку да буде савршено хладан и миран, а у наредном да плане као да је у ватру сипан бензин.

"Мир у глави, ватра у срцу", нешто је што је изговорио бивши селектор кошаркаша Србије, Александар Ђорђевић, што би многим спортистима могло користити као животни мото.

Утисак је да Митровић проналази све већи мир у глави, а да ће ватра у срцу горети безусловно и бесконачно, поготово када је у питању дрес репрезентације Србије.

Зато и ова чувена реченица која се врти на телевизорима данима: "Мајко, Србија зове", не звучи као нешто сулудо и нереално, већ као нешто што би Александар Митровић заправо изговорио.

Уколико има, а према речима селектора Драгана Стојковића Пиксија, има велике амбиције на Светском првенству у Катару, Србији је потребан баш овакав Александар Митровић.

Форма у каквој се налази најбољи стрелац у историји српског фудбала, граничи се са нестварним и нама непојмљивим.

Слушамо и гледамо годинама какве партије пружају неки од најбољих светских нападача и голгетера попут Месија, Роналда, Левандовског, Салаха, Кејна, Холанда, а некако нисмо ни свесни да имамо једног, њима бар статистички равног.

Александар Митровић је постигао 33 гола на 36 утакмица за клуб и репрезентацију у 2022. години.

То су бројке које могу да имају само играчи из наведеног друштва, а у многим параметрима и категоријама, Митровић је претекао ове фудбалске ванземаљце.

Након хет-трика Шведској, против које је изгледао као човек међу дечацима, али и смирене и рутинске завршнице у дуелу са Норвешком, којом је преломио противника и Србију одвео у А дивизију Лиге Нација, Митровић је дошао до броја од 50 голова у дресу са националним грбом.

За такав учинак и титулу најбољег стрелца у историји српског фудбала било му је потребно само 76 утакмица – 50 погодака на 76 мечева!

Примера ради, Кристијану Роналду је за 50 голова у дресу Португалије требало 114 утакмица, док је Меси до 50. гола дошао након 107. меча.

"Митрогол" стаје раме уз раме не само уз Месија и Роналда, већ и легенде какве су Пеле, Пушкаш, Деи...

Наиме, српски нападач у просеку постиже 0,66 погодака по утакмици, по чему нису много бољи Пеле (0,84) или Пушкаш (0,99).

Рођени Смедеревац и некадашњи нападач Партизана и Андерлехта, дошао је до тога да ће готово извесно постићи погодак, само уколико има довољно простора и позиције да упути било какав пристојан шут ка голу.

Наравно, у свом том умећу огроман фактор играју самопоуздање и срећа, али то је нешто што се стиче и што се заслужује, па Митровић са разлогом пуца од самопоуздања. Крваво је зарадио то да срећа буде на његовој страни.

Очигледно је да Србија у Митровићу има расног голгетера, који јој је неопходан за било какав успех.

Што се тиче клупског фудбала, потребно је да тренери, да ли на Острву или некој другој лиги, препознају тип центарфора какав је Митровић, али и да га ставе у прави систем.

Показао је да може да успешно игра и када уз себе има још једног класичног нападача (Душан Влаховић), али и када иза себе има 10 дефанзивније оријентисаних саиграча.

Фулам јесте средина и клуб који му у огромној мери одговарају, али биће велика штета уколико се он не одлучи за неки наредни, већи корак, али и уколико се неки "наредни и већи корак" не одлучи за њега.

Митровић је умногоме специфичан и потребно је екипу у великој мери кориговати и кројити према њему, хранити га квалитетним лоптама, како би од њега добили најбољи производ.

А тај прозивод, који описује колико је прилагодљив, жељан фудбала и заљубљен у исти, може бити магичан попут оног нестварног лоба против Ирске, који је на београдској "Маракани", извео још само легендарни Дијего Армандо Марадона...

Александар Петровић (@AlexPetro23)