"На медаљу сам веома поносна, јер је стигла у правом тренутку, начин на који сам је освојила, доживела, мислим да би било бесмислено да сам је освојила пре шест или седам година. Једноставно на такав начин, причам о мојим годинама, мислим да су моје године, моја предност и једноставно то искуство које имам не може да се мери ни са чим и то ће до краја моје каријере бити моје највеће оружје", рекла је Вулета, па потом наставила:
"Ја сам с овим заокружила једну причу, за даље једина ствар која остаје јесте тај Париз. Он је упитан само ако не будем здрава, а у Париз ићи ћу с истим амбицијама, јер то је једина медаља која остаје да употпуним колекцију и ето, мој последњи поздрав. Хвала за све ово и било је прелепо".
Златна српска атлетичарка је најавила да би Олимпијске игре следећег августа у Паризу могле да јој буду последње такмичење у професионалној каријери.
"Здравље ми је увек било приоритет и цео живот сам посветила спорту и атлетици, али јуришање на још једну медаљу, још један успех, била би превелика жртва, јер желим да будем здрава и после каријере, да могу нормално да се крећем. Имала сам среће да сам само једну тежу повреду имала током каријере. Размишљам о овом периоду, да будем здрава, немам потешкоћа на тренингу и на самом такмичењу. Остаје питање ако бих и остала шта могу да јурим и после Олимпијских игара. То ће бити моје пете, једино ме занима златна медаља, јер ако се то деси, онда сам исписала историју".
Освајачица 15 медаља у пребогатој каријери сматра да може да се опрости златом у Паризу.
"Прошле године сам оба такмичења завршила са 7,06, ове 7,14, то обећава медаљу и то 99 одсто. Али, не могу да кажем да најављујем злато. Најављујем то нешто што желим, олимпијска година је нешто за шта се сви спремају на све могуће начине. Битно је да кад уђем у циклус, уђем 100 одсто спремна и да се за то спремим и то је то".
Посебно је истакла сарадњу са тренером Гораном Обрадовићем, човеком који је њен тренер већ пуних 13 година.
"Kад смо почели да радимо, правило смо дугорочне циљеве, није било поенте направити резултат и изгубити се. Он и ја смо велики фанови спорта и атлетике, дали смо се, уложили много времена и труда да не бисмо то изгустирали пребрзо. Није нам био приоритет освајање једне медаље и то је то".
Она је псоебно истакла олакшице које је имала.
"Имали смо ту олакшицу од стране града у ком смо живели и Атлетског савеза, где су нам омогућили да можемо да се сконцетришемо на тренинг и да се фокусирамо на такмичење и наш посао, без размишљања да ли можемо све да изгурамо. Ја сам неко ко врхунски уме да се такмичи с притиском, мени кад је све потаман, не могу да функционишем, волим кад ме увреде, потцене. Ето моја каријера траје од 15. године, доживела сам много тога, много више ружних ствари него лепих, али на крају је небитно све оно што се не тиче мене, мог тима и људи око мене. На крају дана имам разлог да будем срећна".
Имала је Вулета поруку и за младе атлетичаре који су будућност "краљице спортова".
"Оно што сматрам да је битно, јесте да оно што радим на стази и оно што постижем, са најмлађима и млађима који долазе, да дам пример и да их охрабрим и да ниједан сан није довољно велик и да не постоји ствар коју не могу да изнесу и да не постоји нешто што не може да се деси нешто у шта верују. То је моја дужност, ја сам доживела, много је лоших дана у години него што је добрих, али кад се једна деси, анулира све лоше. Некако, не престајем да понављам колико је важно да свако останете сконцентрисан на свој посао, да свако ради свој део посла, да спортиста треба да буде спортиста и да треба да се сконцетрише и да све оно што ради, да ради на најбољи могући начин", закључила је Вулета.