Фудбалска репрезентација Србије за нешто више од две седмице (24. новембра) игра први меч на Светском првенству у Катару. Биће то утакмица против Бразила, а селекција Драгана Стојковића Пиксија покушаће да коначно прође групну фазу, први пут од 1998. године.
У сусрет Мундијалу, о наступима за Србију причао је и најбољи стрелац у историји наше репрезентације, Александар Митровић. Он је у емисији на "РТС" говорио о новембру 2021. године и голу против Португала који је "орлове" послао у Катар, али и о промашају из пенала годину дана раније због ког је Србија остала без пласмана на Европско првенство.
Митровић у финалу баража против Шкотске на стадиону "Рајко Митић" није искористио одлучујући пенал, који је могао да му заврши репрезентативну каријеру.
"Био је то један од најтежих тренутака у мојој каријери. Никад нисам рекао раније, али сам размишљао можда и о повлачењу из репрезентације. Кренеш да преиспитујеш себе да ли је важно да опет играш фудбал. Свашта ми се мотало по глави седам, осам дана. Прва четири нисам буквално устао из кревета", рекао је Митровић током разговора са новинаром Александром Стојановићем.
"Замисли, цео живот се спремаш за тај тренутак, радиш, тренираш свакодневно... У седмици која је претходила утакмици са Шкотима шутнуо сам 20 пенала, све је изгледало супер, дође тренутак кад сви верују да ћеш да даш гол, виде себе у твојој позицији. И ти одеш и – промашиш. Да ли је могуће? Шта више да урадиш? Као да сам разочарао свој народ, целу земљу. Спремао сам се цео живот за тај тренутак, да одведеш своју репрезентацију на велико такмичење, где није била 20 година. И промашим. Онда крећу мисли: 'Зашто тренирам?' Преиспитујеш себе, мозак креће да се игра с тобом, не контролишеш мисли. Један негативан коментар ће те погодити више него 100 позитивних. Онда се сетиш да ниси једини фудбалер који је промашио пенал. И опет бих га шутирао."
Србија је у новембру прошле године изборила пласман у Катару победом 2:1 против Португала голом Митровића, али многи су заборавили да је нападач Фулама могао да пропусти утакмицу у којој је постао херој нације.
"На првом тренингу по окупљању сам повредио задњу ложу. Седам дана сам био од јутра до увече код Андреје Милутиновића. Само сам одрадио тренинг дан пред утакмицу. Из клуба су ме звали, поручили да не ризикујем, да не играм, јер је Фуламу битан период. Кажем им: 'Важи, важи, бићу уз екипу, не верујем да ћу играти'. Да их смирим", почео је Митровић.
"На тренингу пред утакмицу гледао сам да не направим неки нагли покрет, не погоршам повреду, а опет да селектор види да могу. Уследиле су вежбе, масаже, креме. Ујутру ми шеф каже: 'Полако, чувам те за друго полувреме, тад се решава, а ти ћеш да уђеш и даћеш гол'. Кажем: 'Важи, шефе'. Буквално се тако десило. На терену нисам могао лепо да се крећем, чекао сам неки центаршут и десило се. Тад се све успорило, као да сам гледао филм, вратиле су ми се слике како је било док сам као дете давао голове на улици, хоће срчка да ме стрефи, само да бих избацио то из себе. И сад сам се најежио", присетио се Александар Митровић.