Спектакуларна манифестација у "СРЦ Шумадија" у Аранђеловцу окупила је велики број спортиста који су испратили завршетак њеног активног бављења спортом.
Након завршених тонова одсвиране химне Србије, Јована Прековић, Роксанда Атанасов и њихов тим сарадника уз Карате клуб Књаз су заједно са својим гостима, презентовали неколико борилачких спортова.
Присутни су имали прилику да погледају мечеве у џудоу, рвању, теквонду и каратеу.
Поред председника Олимпијског комитета Божидара Маљковића и генералног секретара ОКС, Ђорђа Вишацког, догађају су присуствовали и министар спорта Зоран Гајић, потпредседник Владе Републике Србије и Министар одбране Милош Вучевић, председник Спортског савеза Србије Давор Штефанек и председник Општине Аранђеловца Бојан Радовић.
Свечану манифестацију увеличали су и многи шампиони попут Милице Мандић, Зоране Аруновић, Марице Перишић, Александра Кукоља, Зураба Датунашвилија, јапанске каратисткиње Мјауми Сомеје, Кајо Сомеје и многи други.
У последњем мечу Јоване Прековић, противница јој је била олимпијска шампионка из Токија Ивет Горанова.
Док су се бориле, у позадини на видео-биму су се могли видети најбољи потези Јоване Прековић са Олимпијских игара у Токију 2020. Након меча Јована Прековић је на татамију изрецитовала своју песму у кимону, и последњи пут се поклонила пред публиком.
По завршетку церемоније, присутнима се обратио и Божидар Маљковић.
"Сматрам да је чињеница да каратеа неће бити ни у Паризу 2024, али ни у Лос Анђелесу 2028, мотивисала Јовану Прековић да престане да се бави каратеом, и сматрам да је спорт тиме много изгубио. У Токију је бриљирала и била је велики шампион. Испратио сам све њене мечеве, док ни на један меч моје ћерке Марине у кошарци нисам ишао", почео је Маљковић.
"Од почетка сам био сигуран да је добром припремом најбољег тренера, Прековићева сигуран шампион. Ако би постојао избор за јунака тренера Олимпијских игара, онда би ту титулу понела Роксанда Атанасов, јер јој је била више од тренера. Показала је велику посвећеност и пожртвованост. Очекујем да Јована Прековић остане у спорту у Србији на некој другој функцији и мислим да би српски спорт много добио. То што сам дошао на њен опроштај од професионалне каријере је најмање што могу да учиним и да јој се захвалим у име Олимпијског комитета Србије на свему што је доминантно освајала."
Јована је имала последњу реч.
"Сада како сам скинула своју опрему, схватила сам да је ово најбитнији дан за једног спортисту. Одлука да се све ово једног дана заврши, сматрам да је морала да има овакав завршетак. Цео мој рад и труд заслужују овај један минут, хвала вам што сте део тога. Хвала мојој породици, тренерима и пријатељима", закључила је Јована Прековић.