Србија обећава узбуђења. Иако није успео да се квалификује за Европско првенство 2020, тим који води Драган Стојковић ће доказати квалитет остатку света.
Неће бити лако проћи групу у Катару, пошто у групи Г играју са Бразилом, Швајцарском и Камеруном.
Стојковићева екипа ће морати да изједначи, а боље и надмаши, импресивне партије које су је довеле до Мундијала у Катару.
Квалификационо путовање се завршило у Португалији, а то је била ноћ за памћење. Захваљујући голу Александра Митровића у 90. минуту, Србија је обезбедила прво место у групи и погурала Португалију Кристијана Роналда у доигравање.
На папиру, Србија делује да је у доброј форми за такмичење у Катару. Осим што имају истинску фудбалску легенду на клупи, екипа је препуна талента. Ако "кликну" Душан Влаховић, Александар Митровић, Филип Костић и Душан Тадић, Србију ће бити тешко зауставити.
Са две импресивне победе на крају септембра – над Шведском) 4:1 и Норвешком (2:0), Србија стиже у Катар са низом од пет утакмица без пораза и желе да наставе истим ритмом.
Стојковићев приступ и тактика
Драган Стојковић је светска фудбалска легенда. За Југославију је одиграо 84 утакмице и постигао 15 голова од 1983. године до 2001, а играо је на Светском првенству у Италији 1990, као и у Француској осам година касније.
Након што је "окачио копачке о клин", Пикси је остао у фудбалу и имао неколико различитих функција.
Поред тренерског посла, био је на челу Фудбалског савеза Србије и председник Црвене звезде.
Пре него што је преузео Србију, Стојковић је као тренер водио два клуба – оба у Азији – Нагоју (2008-2013) и Гвангџу РФ (2015-2020).
На његов рођендан, 3. марта 2021. године, Стојковић је именован за селектора Србије.
Основа Стојковићеве екипе су тројица централних бекова – Никола Миленковић, Стефан Вељковић и Страхиња Павловић.
Обично на средини има четворицу играча, уз двојицу офанзивних по боковима – Филип Костић на левој и Андрија Живковић на десној страни, а они играју високо, уз аут-линију.
Стартни централни везни играчи у Катару ће, највероватније, бити Саша Лукић и Сергеј Милинковић-Савић.
Душан Тадић је "десетка" са стилом и главни снабдевач за убитачан нападачки двојац – Влаховића и Митровића.
Дефанзивнија, алтернативна, верзија Србије је у 3-4-2-1 формацији, са једним нападачем, али додатним играчем у средини уз Лукића, док Милинковић-Савић има офанзивнију улогу, уз Тадића.
Иако нема много искуства на великим такмичењима као тренер, Стојковић је донео огромно знање из играчких дана. Његова фудбалска филозофија као тренера, коју је објаснио на конференцији крајем септембра, савршено описује њега као играча:
"Желим да мој тим игра атрактиван и креативан фудбал."
Кључни играч: Душан Тадић
Они који верују у судбину сигурно мисле да је ово Тадићев турнир.
Ајаксов невероватни плејмејкер ће имати 34 године на дан отварања Светског првенства у Катару и много је ствари које сугеришу да ће његово искуство бити изузетно важно.
Капитен Србије је, чини се, на врхунцу моћи: са шест асистенција на осам мечева у холандском шампионату у досадашњем делу сезоне, још једном се зацементирао у врху европских креативаца.
У прошлој сезони је у Холандији постигао 16 голова уз 22 асистенције, док је годину пре био стрелац 22 гола и 25 пута асистент.
За екипу која игра са два одлична нападача, Влаховића и Митровића, кретање екипе у завршној трећини ће бити одлучујуће.
Тадићева инвентивност ће бити неопходна како би се направило кључно, завршно, додавање које откључава одбрану.
Кога посматрати: Душан Влаховић
Иако је његов партнер у нападу, Александар Митровић, са 50 голова несумњиво главно оружје, млади нападач Јувентуса може одиграти главну улогу у Катару.
Влаховић свакако има све потребне квалитете.
Након што се доказао у Јувентусу и Серији А, сада жели да покаже своје сјајне могућности на највишем нивоу међународног фудбала.
Са 22 године, показао је да на њега није утицала висока цена коју је Јувентус платио за њега у јануару (70 милиона фунти без бонуса).
Његов стил игре се поклапа са Стојковићевом филозофијом: експлозиван и ефикасан играч, без непотребних украса.
Влаховић и Митровић су као два возача Формуле 1 који се боре за прво место, само овде желе да надмаше један другог по броју голова.
Историја Србије на Светском првенству
Као независна држава, Србија никада није прошла групу на Светском првенству.
Историја изгледа другачије, када се узме у обзир да је Србија била део Југославије.
На Светском првенству 1930. године у Уругвају, а онда и у Чилеу 1962, били су четврти.
Мундијал у Италији 1990. године је остао упамћен, пошто је у то време почео распад државе и тада се последњи пут видело југословенско јединство.
Балкански снови су били распршени у Фиренци, против Марадонине Аргентине, у пенал серији.
Стојковић је био први који није погодио из пенала, пре него што пенал није искористио "El Pibe de Oro".
Ипак, одлучујући промашај био је онај Фарука Хаџибегића, који је тврдио да није желео да буде међу извођачима.