Српски кошаркаш Никола Јокић изјавио је да би волео да га након завршетка каријере његова деца памте као оца, а не као кошаркаша.
Он је гостовао у подкасту свог саиграча Мајкла Портера јуниора, где је у опуштеном разговору открио на који начин размишља, гледа на живот, али и кошарку.
"Не волим овај живот познате особе. Ми смо само кошаркаши и добри смо у ономе што радимо. Али, медији су око нас и плаћени смо због свега тога, медија и популарности, али бити познат, неко воли, неко не воли. Ја када завршим каријеру волео бих да ме нико не зна, волео бих да не морам да имам телефон. Волео бих да ме моја деца, тј. сада моје дете, памте као оца, не као кошаркаша. То је мој циљ", изјавио је Јокић.
Он је рекао да је опседнут тиме да увек побеђује на терену и да се у Денверу на то навикао, а и поред титуле НБА шампиона, каже да трема код њега стално постоји.
"Мислим да је то нормално и мораш да имаш то. Најважније да се припремиш за тај моменат. Океј, мислиш у глави, овај играч, публика, играш у гостима. Правио сам сценарије у глави шта може да буде у тој хали, са тим играчем, већ сам то проживео у глави. Понекад је другачије, али то те припреми за све што може да се догоди. Од почетка, притисак и страх, ма и сада имам страх и притисак пред сваку утакмицу, да ће ме противнички играч победити. Ако немаш ту трему, кошарка није прави спорт за тебе", рекао је Јокић.