Црвена звезда и Партизан су у модерној Лиги шампиона у последњих 30 година одиграли 30 утакмица и уписали две победе.
Неки од тих пласмана у групну фазу били су историјски подвизи који се и данас препричавају. Чак је и последње учешће црвено-белих описивано из Љутице Богдана као "бољи наступ него претходна два пута" - упркос једном освојеном боду као тим из трећег шешира.
Али пример српским клубовима како да направе искорак на европској сцени показао је Копенхаген.
Првак Данске је основан 1992. године, спајањем два историјска клуба - Кјобенхавнс Болдклуба из 1876. (најстарији клуб континенталне Европе) и Болдклубена из 1903.
У последњих неколико година прешао је пут од само једне освојене титуле у четири сезоне до две титуле у низу, "дупле круне" и места у осмини финала Лиге шампиона.
Награда им је двомеч против Манчестер ситија, првака Европе и света који је пре пар месеци гостовао у Београду, а први сусрет је на програму у уторак (21.00).
Али како је највећи дански клуб, основан после Звездине европске титуле, успео да само прошле јесени упише исти број победа у Лиги шампиона као "вечити" ривали за 30 година? Шта је довело до њихових храбрих победа над Манчестер јунајтедом (4:3) и Галатасарајем (1:0) и ремија са Бајерном у Минхену (0:0)?
Заинтригиран њиховим успоном, запутио сам се у Копенхаген да сазнам.
Хладног јануарског дана стижем у Фредериксберг, западни део Копенхагена, где се клупски тренинг центар крије ушушкан између стамбених зграда у једном типичном данском комшилуку.
На фасади старе једноспратне зграде стоји натпис "F.C. København". То, и повици тренера Јакоба Ниструпа који се пробијају кроз околне улице говоре да сам на правом месту. Тренинг је већ у току.
Ништа у овом тренинг центру не изгледа нарочито импозантно.
Клупске просторије су начичкане унутар зградице, у њеном подруму је сала за тимске састанке, а са друге стране је излаз ка теренима. За тако велики клуб у овим крајевима, ради се о малом тренинг центру.
"Не желимо да се селимо ван Копенхагена где има више места. Ипак смо ми клуб који представља овај град. Уз то, ово је најскупљи крај у граду и није лако откупити још земљишта", говори ми Јес Мортенсен, портпарол клуба и мој домаћин.
Излазак из главне зграде доводи до једне мање, монтажне и модерније, додате пре пар година како би у њу угурали теретану. Са њене терасе се поглед пружа на два терена - главни, на ком нема никога, и споредни који подсећа на неке од "ораница" које виђамо у Суперлиги Србије.
"Пре неколико дана је падао снег, па главни терен још није спреман. Зато смо на овом који… није баш идеалан", објашњава Јес док посматрамо први од два тренинга планирана за тај дан.
На центру се налази Јакоб Ниструп, 35-годишњи тренер, представник школе талентованих данских тренера која постаје све бројнија.
После нешто старијих колега Томаса Франка (Брентфорд), Каспера Хјулманда (селектор Данске), Брајана Прискеа (Спарта Праг), Брајана Римера (Андерлехт) и Боа Свенсона (Мајнц), Ниструп је још једна потврда да Данска поседује велики број едукованих и квалитетних тренера.
Управо Ниструп је један од разлога за успехе Копенхагена и то није случајно.
Као тинејџер је стигао до првог тима Копенхагена, али је доживео озбиљну повреду зглоба у другом минуту свог дебија. Серија повреда током година натерале су га да прекине каријеру са 23 године.
Ниструп од тада ради на свом тренерском школовању - са 25 година је постао тренер кадета Копенхагена, а у два наврата је био и помоћни тренер у првом тиму. Када је серија лоших резултата у јесен 2022. довела до отказа за Јеса Торупа, у клубу нису имали дилему.
"Ниједног тренутка нисам сумњао када је требало да запослимо новог тренера", каже Петер Кристијансен, спортски директор Копенхагена и некада трофејни играч овог клуба.
"Јакоб зна шта жели и разуме како желимо да развијамо наш фудбал. Ми пратимо врло амбициозан модел у ком су искусни играчи и млади таленти са великим потенцијалом", објашњава Кристијансен.
Али да би млади таленти могли да се појављују из сезоне у сезону, неопходна је успешна академија. А она је нешто чиме се у Копенхагену с разлогом диче.
"Наш модел је могуће остварити само са интелигентном и озбиљном стратегијом у академији", каже Кристијансен.
И озбиљна стварно јесте. Пре 12 година, Копенхаген је започео сарадњу са 50 мањих клубова широм Данске, пружајући им помоћ у развоју младих играча. Неколико њихових тренера сваке недеље одлази у неки други клуб и пружа помоћ, савете и подршку у раду.
Кроз тај програм, Копенхаген блиско сарађује са око 33.000 фудбалера, што је око 10% свих регистрованих играча у Данској. На тај начин могу да открију и младе таленте пре других клубова и доведу их у своју академију.
"Биле су нам потребне године напорног рада, али сада је све на свом месту", објашњава Кристијансен. "Талентима је потребна едукација највишег квалитета. Са образованим тренерима, специјалистима и аналитичарима, створили смо процес кроз који нам стижу талентовани играчи и стизаће и у наредним годинама."
Наравно, то није довољно.
"Онда вам је потребна храброст да пуштате те момке на терен на највећој сцени као што је Лига шампиона, некада и неколико њих у исто време. Не усуђују се сви да то ураде, али ми се усуђујемо", самоуверен је спортски директор Копенхагена.
Тако је Копенхаген против Манчестер ситија у јесен 2022. започео меч са шесторицом играча из клупске академије и са таквим трендом су наставили и ове сезоне.
Клупска академија, чини се, има додатну корист у овом недостатку простора у тренинг центру. Што из тог разлога, а што због креативног размишљања - сви тренери млађих селекција деле једну велику канцеларију.
Заједнички простор доводи до разговора и сарадње тренера тимова од пионира и кадета до омладинаца. Дискусије о развоју играча, типовима тренинга и размена идеја и искустава негују осећај да је колектив на првом месту, а не појединац.
Из тог система изашао је и Ниструп.
"Имамо идеалну потпору за наше таленте и савршену за мене. Од кључне важности за мој развој било је што сам радио у академији. Начин на који радите на стилу игре и методама тренинга ми је много помогао. Радио сам са највећим талентима у Данској, тако да ви гурате њих да напредују, али и они гурају вас. Веома је комплексно бити тренер у академији", каже Ниструп.
Дакле, приоритет је стварање кадрова унутар клуба, како играча, тако и тренера. На тај начин се одржава континуитет - онај чувени концепт који српским клубовима тако често недостаје.
Последњих година из Копенхагенове академије изникли су Виктор Кристијансен (продат Лестеру за 14.000.000 евра) и нападач Лила Хакон Арнар Харалдсон (трансфер вредан 15.000.000 евра). У садашњем тиму, ту су талентовано крило Руни Бардги, као и Оскар и Емил Хојлунд, млађа браћа нападача Манчестер јунајтеда, Емила Хојлунда.
Али академија је само један део велике слагалице.
Други је менталитет, чувена бољка српског фудбала. Став тренера Ниструпа показује разлику - нема скривања иза флоскула "даћемо све од себе", већ искључиво "хоћемо пролаз даље". Па шта ако су ривали у групи Манчестер јунајтед и Бајерн?
"Нема ништа горе него кад тренер умањује шансе свог тима од почетка, не би ли заштитио играче или себе. Храбре речи које смо користили пре и током Лиге шампиона су нам помогле да схватимо да нисмо у овом такмичењу само да бисмо учествовали, већ и да се надмећемо", објашњава млади тренер.
Промишљена трансфер стратегија је додатно омогућила Ниструпу да направи велики посао.
Довођење искусних и етаблираних играча попут Мохамеда Елјунусија (Саутемптон и Селтик) и Андреаса Корнелијуса ("екс" Аталанта и Парма) и њихово играње уз таленте из академије даје обрисе Ајаксове стратегије која их је довела до полуфинала Лиге шампиона 2019. године.
"Није далеко од тога. Прихватам такво поређење", смешка се спортски директор Кристијансен. Све то одаје утисак да је сваки корак унапред добро испланиран. Кристијансен и Ниструп имају исту визију, што олакшава пословање у спортском сектору. Али Копенхаген показује добру праксу и у другим аспектима.
Да бих открио више о томе, одлазим на стадион "Паркен".
Смештен близу центра Копенхагена, национални стадион Данске изграђен је 1992. године. Може да прими 38.190 гледалаца, али визуелно доста подсећа на старије енглеске стадионе. Трибине су одвојене, што омогућава клубу да приходује новац од других садржаја.
"У овом углу, између две трибине, налази се хотел, док је у овом углу ресторан са три Мишелинове звездице", објашњава портпарол Мортенсен. "Верујем да смо једини клуб који на стадиону има ресторан са све три звездице."
Све то налази се уз нову, северну трибину, реновирану 2009. године. Баш на тој страни се налази пословни простор испод ког је монтажна трибина. Ова трибина се "увлачи" и оставља већи простор уз терен, као када се "Паркен" изнајмљује за организовање концерата. И од тога клуб додатно зарађује.
Са друге стране, око јужне трибине, у угловима стадиона је приватна болница, а Мортенсен открива и како је Копенхаген успео да на својим мечевима просечно бележи посету од 30.000 гледалаца, уместо некадашњих 17 или 18 хиљада.
"Нису добри резултати разлог тог повећања, већ комфор који навијачи добијају. После сваког меча, навијачи попуњавају анкету и кажу нам какви су им утисци, шта им се допада, шта би променили у свом угођају током гледања утакмице. Тада оцењују и саму утакмицу, па је тако до сада најбоље оцењена била она против Црвене звезде када смо испали на пенале. Иако је резултат био лош, навијачи су гласали да им је на том мечу била највећа забава", у даху прича Мортенсен.
Да у Копенхагену иду у корак с временом показује и велики број штандова са храном унутар стадиона, али и остављена могућност навијачима да у току меча поруче доставу.
"Рецимо гледате утакмицу и поручите доставу хране преко апликације са којом сарађујемо, и у полувремену вас чека ваша поруџбина, по истој цени као кад вам је достављају код куће. И онда не можете да нам се жалите да немате добар избор хране на ‘Паркену’", смеје се Мортенсен.
Недуго након нашег разговора, Копенхаген је отишао корак даље и увео услугу "Паркен Го".
Овај модеран концепт омогућава навијачима да пре уласка у продавницу скенирају своју кредитну картицу, узму са рафова шта им је потребно од намирница и само напусте продавницу.
"Желимо да побољшамо искуство навијача. Технологија камере аутоматски региструје све што особа узме, тако да навијачи не морају да стоје у реду како би платили. То што су узели им после аутоматски буде наплаћено на картицу коју су претходно скенирали. Али све ово радимо тако да особе као особе неће бити снимљене, већ ће бити генерисан аватар сваког купца, чиме се гарантује безбедност и приватност навијача."
Можда то звучи превише футуристички за стадионе у Србији, али Копенхагенова стратегија сталног побољшања угођаја гледаоцима недвосмислено даје резултате.
Истина, стадион је већ 30 и кусур година стар и зрео је за реновирање. У Копенхагену размишљају о продаји инвеститору који би уложио неопходан новац, повећао капацитет, а клуб би потом изнајмљивао "Паркен" у наредних неколико деценија. Но, то је још све "на дугом штапу".
У ближој будућности, Копенхаген је фокусиран на одбрану титуле првака Данске.
"Ове утакмице против Ситија су највеће у сезони за сваког навијача, али нису најважније. За мене ће Суперлига Данске увек бити најбитнија, јер нам она омогућава наступ у Европи", подсећа Ниструп да је Копенхаген на полусезони трећи на табели, три бода иза Мидтјиланда и два бода иза Брондбија.
Зато су утакмице против Ситија награда за напоран и детаљно испланиран рад протеклих година.
"Лавови" по други пут играју у осмини финала Лиге шампиона (последњи пут 2011. године) и ако је веровати самопоуздању Ниструпа и Кристијансена - овај успех неће бити тек пролазни изузетак.
Копенхаген ће наставити да показује шта је могуће иако не долазе из највећих и најбогатијих европских лига.