Србија немоћна против Бразила, Ришарлисон мајсторијом приземљио "орлове"

Чекала је Србија пуних годину дана своју шансу да заблиста на Мундијалу, да се појави на највећој фудбалској смотри, откако је блиставе ноћи у Лисабону шокирала читаву Португалију.

Чекала је, али ова Србија никако није могла да изађе на крај са квалитетним, смиреним и Ришарлисоновом магијом очараним Бразилом. Ако је у Лисабону било чуда, на стадиону "Лусаил" у Дохи селекција Драгана Стојковића налетела је на знатно снажнијег ривала - 0:2.

Утакмицу је решио фудбалер Тотенхема Ришарлисон, који је успео да донесе оно што је деловало све неизбежније како је време одмицало - голове у мрежи Србије. Јер ови "орлови" нису били они одважни, надахнути и срећом праћени као током квалификација за Мундијал.

Као да су се "плашили да полете", збуњени светлима која су засијала у Дохи, страшљиви због очију читавог света који је гледао њихово супротстављање Бразилу. Али ниједног тренутка то супротстављање није било превише обећавајуће.

Јесте Србија успела да у првих 45 минута одржи почетних 0:0, да сведе Бразил на укупно свега четири ударца, али ни почетна нервоза није ишчезавала како је време одмицало. Имао је Винисијус Жуниор до тада најбољу шансу на мечу коју је мајсторски зауставио Вања Милинковић-Савић, имао је и Рафиња одличну позицију из које је уследио млак ударац. Али одговора Србије није било.

Тек понека транзиција ка шеснаестерцу Бразила, но, увек са неким недостатком. Пар превисоких центаршутева, неколико непрецизних лопти на земљи и доста проблема да се успостави контрола поседа лопте. А онда у другом полувремену, оно неизбежно надвило се над Пиксијевим тимом као црни облак.

Шансе су постајале све чешће и за педаљ свака опаснија од претходне. Када је Алекс Сандро погодио стативу ударцем са дистанце, као да је сва срећа коју је Србија имала била до краја потрошена.

Уследио је опасан напад предвођен Нејмаром, ударац Винисијуса и одбрана Милинковић-Савића. Али на правом месту није било ниједног од три штопера у црвеним дресовима, већ Ришарлисон који лако доноси Бразилу 1:0.

Покушао је Стојковић увођењем Душана Влаховића да са два шпица нападне изједначење, али без икакве контроле средине терена, тако нешто никако није могло да донесе резултат. Само једна гужва после корнера Србије је пружила наду, али ни она није била оно што се очекивало.

А када је Ришарлисон у 73. минуту једну убачену лопту искористио да прво прими, па потом мајсторским ударцем "маказицама" матирао Вању Милинковић-Савића, не само да је Бразилац стигао до до сада најлепшег гола турнира, већ и великог вођства за свој тим.

Од тренутка када је Бразил повео 2:0, све је личило на потпуно спуштање гарда "орлова" и препуштања судбини. Бескрвност и наизглед предаја донели су серију великих шанси Бразилу, али некако, ниједна од њих није донела трећи гол у мрежи Србије. И Каземиро је погодио пречку, Фред имао изглену позицију, али више никако нису успевали да прођу млађег Милинковић-Савића.

Ако је Бразил у првих 45 минута имао тек четири ударца, невероватних 18 у другом делу били су показатељ колико је Србија овог пута била далеко. Не само од играча које је требало да "чувају" по терену, већ и квалитетом и, после другог гола, нарочито ставом.

Они снови из Лисабона су сада давна прошлост. Против Камеруна и Швајцарске ће Србија морати да створи нека нова сањарења ако мисле да се домогну осмине финала.