Последњи, 172. "вечити" дерби донео је много више од онога на шта су љубитељи фудбала у Србији навикнути.
Ређала су се узбуђења од самог почетка, прегршт шанси и голова, преокрети, а виђена је и драматична завршница уз никад мање досуђених фаулова (тек 25). Све то пред 48.000 људи и у амбијенту који је подсетио на дербије од пре 20 и више година. И опет, некако, "вечити" дерби не може да победи.
Све што се десило у 100 минута узбудљивог фудбала, свело се на непотребна и неоправдана препуцавања Црвене звезде и Партизана на друштвеним мрежама. Уместо да тричарије буду препуштене навијачима који ће уз пиво у друштву да побројавају грешке и "грешке" судије, два највећа српска клуба решила су да, по ко зна који пут, дају своје "доказе" о суђењу.
Тако су се у недељу прво огласили из Хумске, приложивши видео снимак на "Иксу" (некадашњи "Твитер") уз који тврде да Шериф Ендиаје постиже нерегуларан погодак за 2:2 у 67. минуту. "Гол је био руком", кратко и јасно тврде црно-бели, што је довело до распиривања коментара о тој ситуацији.
То је, неизбежно, довело до реакције ривала из Љутице Богдана. Јер, ако могу једни, што не могу други, па су из Звезде на истој друштвеној мрежи објавили снимак ситуације у којој Насер Ђига шутира преко гола, а старт Светозара Марковића над штопером црвено-белих бива карактерисан као пенал који је судија Павле Илић морао да свира.
Уз снимак су додати и традиционални коментари о "спиновима у медијима" и "судијама које не смеју да досуде чист пенал за Звезду". И тако се опет све свело на халабуку - али не ону коју су навијачи громогласно стварали на стадиону "Рајко Митић", већ ону проистеклу из клупских тастатура.
На крају, они непристраснији лако ће видети да ни једни ни други нису у праву - нити је Ендиаје постигао гол руком (већ раменом, као што снимак из другог угла показује), нити је над Ђигом био пенал (и судијски аналитичар Здравко Јокић је одмах објаснио да се старт капитена Партизана догодио када је лопта изашла из игре).
Тако је брзо пала у заборав Звездина течна и агресивна игра из првог полувремена у ком су црвено-бели стварали шансе како су желели и притиском гушили Партизанове покушаје да из последње линије изнесу лопту. Тако је и Партизанова окрутна контра код другог гола, којој је претходила и мајсторска финта Гоха, сада већ давна прошлост у мору коментара о спорним и "спорним" ситуацијама.
Имаће и једни и други шта да анализирају после овог дербија. После успешног очувања лидерске позиције, Партизан очекују преиспитивања зашто су тек четири пута шутирали ка голу ривала, због чега је у одбрани "дувала промаја", нарочито иза леђа Аранђела Стојковића, и како је могуће да је готово сваки центаршут Звезде стварао драматичну пометњу у шеснаестерцу феноменалног Александра Јовановића.
Исто тако, Звезда ће моћи да погледа ка својој лошој реализацији, нешто што их је коштало и у Берну против Јанг Бојса у кључном мечу Лиге шампиона, па чак донекле и у претходном дербију. И овог пута су црвено-бели примили први гол након што су имали сву иницијативу, па ће Владан Милојевић покушати да реши те психолошке падове у игри свог тима.
Већ за нешто више од месец дана чека нас наредни дерби, видећемо још да ли у Хумској или у Љутице Богдана. Али док у Звезди и Партизану прате ко из комшијског табора гледа у које судијске одлуке, најбројнији љубитељи фудбала у Србији памтиће овај дерби из других разлога. А када се понове они далеко чешћи, досадни дербији са мало игре и конкретних дешавања, овог 172. сећаћемо се са сетом.
Ако већ не можемо да се вратимо у време када се клубови нису препуцавали на друштвеним мрежама попут тинејџера, дајте нам бар да тај фудбал увек буде као у суботу - узбудљив, забаван и драматичан. Уз такав фудбал се све друго лакше вари.