Остало је још 30 дана до прве утакмице репрезентације Србије на Европском првенству после 24 године. Прошло је много тога од оних 1:6 против Холандије у Ротердаму. Селекција се звала "Југославија", а Драган Стојковић је био на терену, не у улози селектора поред клупе.
Прошло је и много времена од када је национална селекција 2006. играла у Гелзенкирхену. После 18 година и 0:6 од Аргентине на Мундијалу на ком се први и једини пут појавила "Србија и Црна Гора", репрезентација се враћа на исто место, овог пута да одмери снаге са Енглеском.
Један од фаворита на Европском првенству у Немачкој биће први и вероватно најтежи тест за "орлове" на турниру. Пре него што на ред дођу мечеви са Словенијом и Данском, где ће Пиксијева чета имати далеко већа очекивања, време је да се запитамо који су све то "знакови питања" који лебде над репрезентацијом уочи турнира.
Који голмани путују и ко ће међу стативе?
Србија вероватно никада у историји није имала овако богат избор голмана. Не само да је велика конкуренција за место међу стативама, већ ће најмање један сјајан голман остати без одласка у Немачку. Вања Милинковић-Савић је био "број један" током квалификација, Предраг Рајковић је био одличан у дресу Мајорке и стигао до финала Купа краља, док је Ђорђе Петровић једно време бриљирао у Премијер лиги као голман Челсија.
А онда је ту и феноменални Миле Свилар, око којег су постојала питања жели ли уопште да буде чувар мреже "орлова". Изгледа да је до помирења са селектором Стојковићем дошло, пошто га је овај уврстио на проширени списак пред Еуро. Међутим, рекло би се да је због богатог избора који има на располагању, Стојковић у овом тренутку најближи да баш Свилара сачува за јесен и мечеве у Лиги нација.
То и даље није одговор на питање ко ће бити "јединица" у Немачкој. Милинковић-Савић је фаворит да ипак добије предност. У Торину је ове сезоне на 51% мечева сачувао мрежу, што је изванредан учинак (укупно 18 мечева), а одбранио је и 80% удараца у гол са којима се сусрео.
Да би сличну статистику могао да сачува и на мечу против Енглеске, али и оним после тога, Милинковић-Савић ће морати да има значајно сређенију ситуацију испред себе - у последњој линији и дефанзивним транзицијама.
Како сачувати Кејна, Белингема, Фодена и друштво?
Јер када Србија буде изашла на стадион у Гелзенкирхену, неће желети да им се понови оно што се тиму Илије Петковића догодило против Аргентине. Енглеска има нападачки потенцијал од ког би свако на свету морао да стрепи - од Харија Кејна и Џуда Белингема, преко Фила Фодена и Букаја Саке, па и до неких резервнијих опција попут Олија Воткинса, Маркуса Рашфорда и Кола Палмера.
Ту ће Пикси морати да пронађе конкретне одговоре о систему и избору играча за сваки од задатака. Експеримент са четири дефанзивца против Русије је био протраћен, а одбрана са три штопера ни поред три године уигравања није добро функционисала. Срђан Бабић би могао да буде једна опција мање за завршни турнир због недавне повреде коју је доживео, а Стојковић мора да одлучи ко ће уз Николу Миленковића и Страхињу Павловића добити поверење.
Неће се све сводити само на три штопера. Изузетну важност ће показати и четворка испред њих - два вингбека и два централна везна. "Орлови" ће морати драстично да промене своје навике ако не желе да буду рањиви у готово сваком нападу ривала.
Колико је Србија научила у Катару?
Све то доводи нас до питања да ли је Србија ишта научила у Катару? Од тада је прошло више од годину и по дана и мало је рећи да напретка у игри није било. "Орлови" су и даље плашљиви, рањиви и по боковима и кроз средину, без чврсте кичме и јасног плана у игри. У нападу се проблеми најчешће решавају на индивидуални квалитет, али ни тамо није све посложено како би морало да буде.
Да ли Србија игра са два полушпица Душаном Тадићем и Сергејем Милинковић-Савићем, или ће овај други бити више повучен иза леђа капитену како би Србија имала бољи баланс? Да ли ће Србија коначно умети да заигра такмичарски, онако како то није умела против Камеруна и Швајцарске, па чак ни Мађарске која нас је два пута рутински "тукла"?
Енглеска тешко да је добар противник за проналажење одговора, али некада то није била ни Португалија.
Ко би могли да буду Пиксијеви "џокери"?
УЕФА је донела одлуку да селектори на турнир могу да поведу чак 26 фудбалера, па је јасно да ће бити доста оних који могу да добију улогу "џокера". Али колико ће Пикси бити спреман да на списак уврсти бар неколико имена која нису тако често била у националном тиму а то заслужују? Или ће се опет бирати проверена имена из квалификација која ионако нису добила велику минутажу?
Вељко Бирманчевић феноменалним партијама за Спарту из Прага то и те како заслужује. Само помињање 21 поготка и 12 асистенција ове сезоне су довољни да га укрцају на авион за Аугсбург.
У нападу би једно такво име могао да буде Петар Ратков, највише због тога што се по стилу игре разликује од онога што репрезентацији доносе Александар Митровић, Душан Влаховић и Лука Јовић. Рекло би се да у овом тренутку ЕУРО долази прерано за момке као што су Михајло Илић, Дејан Јовељић и Самед Баждар, док Лазар Самарџић спада у оне "сигурне путнике" који би могли да на самом турниру добију запаженију улогу од досадашње.
Утакмица против Енглеске је за тачно 30 дана. Да ли је Србија стварно спремна за тај изазов?