Шта то Данска зна о "орловима" и зашто их никада нисмо победили

Утакмица са Данцима биће пресудна у борби за пролаз у нокаут фазу такмичења. Оно што не иде на руку, или у овом случају ногу "орлова", јесте међусобни скор, који је потпуно на страни скандинавске екипе

Србија је после 24 године поново на шампионату Европе у фудбалу.

Како то традиција налаже, одмах по пласману на Европско првенство, готово сваки Србин је већ кренуо са калкулацијама и анализама како би наши "орлови" тај турнир могли и да освоје.

Такве прогнозе брзо су спласле након уводне две утакмице и пораза од Енглеске, а онда и бледог ремија у дуелу са Словенијом.

Оно што је било јасно и пре почетка такмичења, сада је потврђено – Србија ће против Данске играти одлучујући дуел за пласман даље.

И не само то, мора да победи у том сусрету уколико жели у осмину финала јер би готово сваки други резултат значио и елиминацију са турнира.

Селекција са севера континента из неких разлога не "лежи" Србији у фудбалу, пошто од осамостаљења, наша земља не зна за победу против Данаца.

Данци у лошем сећању

Чак и за време Југославије, Данска није остала у претерано добром сећању.

Прва четири међусобна дуела завршена су рутинским и убедљивим победама наше селекције.

Ипак, да се најслађе смеје онај који се последњи смеје, сазнала је Југославија на тежи начин.

Сада већ давне 1984. године, репрезентација која је важила можда и за једног од фаворита на читавом турниру, против Данске је доживела прави дебакл.

Пораз од 5:0 је озваничио огроман неуспех и завршетак Европског првенства већ у групној фази.

Чак ни у тренуцима када је долазила победа над Данском, није било разлога за славље.

СФРЈ је 1992. године у квалификацијама за шампионат Европе играла управо против ових незгодних Скандинаваца.

Победа на домаћем терену од 2:0 је помогла да се избори пласман на Европско првенство и да се не брине о резултату на гостовању, па је у мечу без резултатског значаја, Данска славила 2:1.

Уследило је оно најгоре, Југославија је због санкција избачена са Европског првенства, на које су отишли (погађајте) баш Данци, који су и освојили ЕУРО, први и једини пут у својој фудбалској историји. О томе ћете имати прилику да читате у посебном тексту.

Нерешива загонетка за "орлове"

Од осамостаљења па до данас, Србија се није превише пута састајала са селекцијом Данске.

Тек два такмичарска и један пријатељски меч одиграли су "орлови" против Данаца, али су нажалост, у сва три пута доживели дебакл.

Данци су у три утакмице одигране у размаку од осам година, до победа долазили превише лако и рутински.

Први сусрет десио се 14. новембра 2014. године, у склопу квалификација за Европско првенство.

Меч је одигран пред празним трибинама стадиона Партизана (због претходног инцидента у дуелу са Албанијом у Београду), а селектор је био неславни Дик Адвокат.

Србија је одлично ушла у тај меч и повела 1:0 раним голом Зорана Тошића, али је после сат времена фудбала, доживела шок од којег се није опоравила.

Гости су дошли до изједначења у 60, у 62. већ и до преокрета, а голове су постизали Никлас Бендтнер и Сајмон Кјер. У финишу сусрета, "Лорд" је искористио асистенцију саиграча и завршио посао и сва три бода својој селекцији, а Србији наговестио да се неће добро провести у квалификацијама.

У истим квалификацијама, пар месеци касније, виђен је исти исход у међусобном дуелу две државе.

Дика Адвоката је у међувремену, после смене, заменио Радован Ћурчић.

Тог 13. јуна 2015. године, пред пуним трибинама у Копенхагену, два Поулсена су срушила Србију.

Голови у 13. и 87. минуту, Србији су практично озваничили опраштање од пласмана на Европско првенство у Француској.

Упркос томе што се радило о утакмицама одиграном у размаку од више од шест месеци, о томе што је Србија играла са два различита селектора и са измењеним саставима, "шаблон" меча је био исти.

Србија је на папиру имала квалитетнији тим, вечим делом меча стварала шансе, али скупо платила сваку своју грешку.

Трећи међусобни сусрет, одигран је пре две године у Копенхагену.

Било је то у склопу пријатељских сусрета који су послужили као припрема за Лигу нација и Светско првенство у Катару.

То је меч који је можда и најбоље наговестио проблеме у саставу Србије, проблеме који су се на крају испољили и на самом Мундијалу.

Тог 29. марта 2022, "орлови" су имали прилику да покажу да су у самом врху европског и светског фудбала, али су доживели дебакл и лекцију од Данаца.

Домаћа селекција славила је са 3:0, головима Јоакима Мелеа, Кристијана Ериксена и Јеспера Линдстрема.

Зашто Србија не зна против Данске?

Пријатељске и припремне утакмице управо су то – пријатељске и припремне и можда им не треба давати превише значаја.

Ипак, много тога су Драган Стојковић Пикси и његови изабраници могли да науче из дуела са Данском из 2022. године.

Србија се налазила у историјској форми, пошто је изједначила национални рекорд по броју везаних утакмица без пораза (осам).

"Орлови" су били у налету и самоуверени у своје могућности и форму.

Репрезентација је, као и данас, била препуна талентованих играча који су изузетно битни фактори у клубовима. Деловало је да постоји тимске хемије и оног неопходног у националном тиму, како би се остварио неки запаженији успех.

Нажалост, утисак је да Србија још није на нивоу на којем ће оправдати све то у дуелима са квалитетним селекцијама каква је Данска.

За разлику од свих претходних међусобних дуела, Данци су се последњих година профилисали као репрезентација која је способна да помрси рачуне и оним најквалитетнијима, што је доказала на претходним европским и светским првенствима.

Освојили су треће место на прошлом шампионату Европе, док су на Мундијалу у Русији елиминисани у нокаут фази такмичења.

Представљају нешто што би у теорији Србија желела да буде на светској и европској фудбалској позорници.

Тренутни тим, који од 2020. године предводи Каспер Хјулмунд, веома је занимљив и узбудљив за гледање. Нема ту превеликих звезда, али има поприличног броја играча који се добро "котирају" у најјачим лигама у Европи. 

Балансирана селекција и у смислу година, што говори податак да су најстарији Каспер Шмајхел и споменути Кјер са 37, односно 35 година, али и да већина играча има између 21 и 28.

По квалитету се, поред искусних фудбалера, истичу и они нешто млађи, попут Андреаса Кристенсена, Андреаса Сков-Олсена, Јонаса Винда и свакако оног можда и најзвучнијег у последње време – суперталентованог Расмуса Хојлунда.

Међутим, када би се тек тако гледао списак играча на папиру, Данска не би требало да представља велику опасност по Србију.

Фудбал је ипак много више од имена и папира, па ће "орлови" морати да докажу да и они умеју да играју модеран, али и дисциплинован фудбал, уколико желе да буду фактор на турниру.

Последња прилика за ову генерацију биће баш у Минхену од 21 сат.