Спорт
Последњи плес светске силе – како је најлепши гол у историји ЕП угасио сјај Совјетског Савеза
Последње Европско првенство које је организовано у Немачкој, те сада далеке 1988. године, било је значајно по неколико основа. Историјско, пре свега, због тога што је то био последњи континентални шампионат на којем је свет гледао велику фудбалску силу како наступа под именом – Совјетски Савез
Пред смирај хладног рата, у то чудно време превирања и нестабилне политичке и демографске ситуације свуда у свету, фудбал је, бар на кратко, ујединио Европу.
Западна Немачка је угостила најбоље европске екипе на највећој континенталној смотри фудбала.
Домаћинство је добила са пет гласова извршног комитета, а испред заједничке понуде Норвешке, Шведске и Данске који су добили један глас и испред понуде из Енглеске.
Западни Берлин је био камен спотицања, али када је тамошњи савез предложио да се у овом граду не играју утакмице Европског првенства, онда су учешће на турниру прихватиле и земље Источног блока.
Турнир ће, мало ко је то могао у том тренутку да претпостави, остати запамћен по неколико основа.
До данас је то последње Европско првенство одржано у Немачкој; гол Марка ван Бастена је свакако најлепши гол у историји ЕП; а ово је последњи континентални шампионат на којем су, под тим именима, наступиле велике светске силе – Западна Немачка и Совјетски Савез.
Французи не бране титулу, Совјетски Савез спречио дуел Источне и Западне Немачке
На завршни турнир, који је одржан у осам немачких градова (Минхену, Гелзенкирхену, Диселдорфу, Хамбургу, Франкфурту, Хановеру, Штутгарту и Келну), пласман је обезбедило осам најбољих европских селекција.
Западна Немачка као домаћин турнира, уз победнике квалификационих група: Данску, Совјетски Савез, Енглеску, Ирску, Италију, Холандију и Шпанију.
Репрезентација Југославије није успела да се пласира на турнир, пошто је завршила као другопласирана у групи 4, иза Енглеске, а испред Северне Ирске и Турске.
Совјетски Савез је иза себе оставио Источну Немачку, али и Француску, која је остала без прилике да одбрани титулу освојену четири године раније на свом терену.
Осам екипа било је подељено у две групе – у једној су снаге одмерили домаћин турнира, Италија, Шпанија и Данска – док су у другој биле Енглеска, Република Ирска, Холандија и Совјетски Савез.
Западна Немачка је освојила прво место у групи, захваљујући бољој гол разлици, док је у полуфинале, са друге позиције, отишла и селекција Италије.
Такмичење у другој групи је почело изненађењем – Ирци су победили Енглеску у првом колу са 1:0.
Совјетски Савез је први меч играо против Холандије. Ни једни ни други нису ни били свесни да ће одиграти још један међусобни дуел на турниру – онај за титулу шампиона.
Лобановски на клупи, две "Златне лопте" на терену
Легендарни Валериј Лобановски повео је у Немачку јаку екипу, ослањајући се, углавном, на проверене снаге из свог Динама.
Лобановски је са кијевским Динамом годинама доминирао у домаћем првенству, а био је и сила на "старом континенту", па не чуди одлука да већи део националног тима буде сачињен од играча из тог клуба.
Два пута је са Динамом освојио Куп Победника Купова, други само две године раније.
Лобановски је био испред свог времена. Међу првима је посебну пажњу посветио исхрани и спремности фудбалера, био је изузетно педантан, посвећен статистици и иновацијама.
Велики ум на клупи, а на терену двојица освајача "Златне лотпе" – Олег Блохин (истина, на заласку каријере), као и Игор Беланов (који је имао проблема са повредом).
Не сме се заборавити и невероватни голман московског Спартака – Ринат Дасајев.
Прву утакмицу на турниру, Совјетски Савез је добио са 1:0. Голом Васила Ратса, Совјети су победили Холандију.
У другом колу, СССР је одиграо нерешено са Републиком Ирском – 1:1. Рони Вилан, легенда Ливерпула, донео је Ирцима предност у 38. минуту, али је изједначење обезбедио Олег Протасов у 78. минуту.
Холандија је добила Енглеску са 3:1, а сва три гола за "лале" постигао је Марко ван Бастен.
Последње коло групне фазе донело је расплет – Холандија је минималним резултатом (1:0) савладала Ирску, док је Совјетски Савез разбио Енглезе – 3:1.
Сергеј Алејников је донео предност у трећем минуту, али је Енглеска изједначила у 16, преко Тонија Адамса.
Ипак, до полувремена је погодио Олексиј Михајличенко, да би у 73. минуту коначан резултат поставио Виктор Пасуљко.
Совјетски Савез је са првог места отишао у полуфинале, што је учинила и Холандија, са другог места и са бодом мање.
Дасајев зачарао мрежу и зауставио Италијане
Холандија је у борби за финале одмерила снаге са најбољом екипом из друге групе, уједно и са домаћином турнира – Западном Немачком.
И није деловало да ће се Холанђани наћи у финалу.
Лотар Матеус је у 55. минуту искористио пенал и донео предност домаћину.
Ипак, Роналд Куман је учинио исто што и Матеус – био је сигуран са беле тачке у 74. минуту, а потпуни преокрет и финале донео је магични Ван Бастен, два минута пре краја меча.
Совјетски Савез је играо са Италијом, у Штутгарту пред више од 61.000 људи.
Лоше је почело по Совјете – стуб одбране, Олег Кузњецов,у првим минутима је добио жути картон који је значио да неће играти у финалу, уколико до њега дођу.
Италијани, без пораза на турниру, успели су да још једном одиграју 0:0 до полувремена (тако је било на сва три меча у групи).
Да није било фантастичне одбране Дасајева, који је скинуо Ђанинијев ударац главом, Италијани би имали и бољи резултат на полувремену од овог који су и прижељкивали.
Међутим, у 58. минуту је поклекла чврста италијанска одбрана.
Кузњецов је повукао лопту дубоко на противничку половину, додао Михајличенку, пре него што је она завршила у ногама Генадија Литовченка.
Први ударац је изблокиран, али је из "поправног" сместио лопту у мрежу.
Италијани се још нису опоравили од шока, а Валтер Зенга је морао опет да вади лопту из мреже.
Заваров је сјајно пробио по левој страни, а онда дивно проиграо Потасова, који је шутирао прецизно, из прве, са ивице казненог простора за 2:0.
Све је било спремно за велико финале.
"Гол над головима" решио борбу титана
Тог 25. јуна 1988. године, на Олимпијском стадиону у Минхену сјатило се више од 62.000 људи да гледа две најбоље екипе у Европи.
На једној страни је била екипа која полако иде ка свом заласку (као и држава коју су представљали), која игра своје четврто финале (прво су освојили 1960. године).
А на другој, Холандија Ринуса Михелса, која је играла своје прво европско финале.
Многи су овај дуел видели и као дуел најбољих тренера тог доба, мада су неки тада говорили и најбољих у историји.
Први меч на турниру је добио Совјетски Савез. Али сада је друга прича. Потпуно. Игра се за трофеј.
Лобановски је за финале могао да рачуна на Беланова, који је имао проблема са повредом. А о снази совјетског фудбала најбоље говори податак да су чак осморица фудбалера у финалу били играчи кијевског Динама!
Нешто што је данас изузетно тешко замислити, без обзира о којој држави или лиги да је реч.
Али, Михелс је имао свог "кеца у рукаву". У првом мечу на турниру, који је Холандија изгубила, није било Ван Бастена у тиму. А сада, у финалу, нападач се побринуо да исход меча буде другачији.
Совјетски савез је први запретио у Минхену, али је Ханс ван Брекелен зауставио ударац Генадија Литовченка.
Два минута касније, Холандија је дошла до предности.
Ервин Куман је извео корнер, одбрана Совјетског Савеза је то "очистила", али је ухваћена на спавању после новог убацивања – Ван Бастен је високо скочио, сервирао лопту усамљеном Руду Гулиту, а овај је закуцао главом у мрежу.
Дасајев, овај пут, није могао ништа.
Није било превише прилика и узбуђења, све до 54. минута.
Тај тренутак, на Олимпијском стадиону у Минхену, остаће упамћен као један од оних тренутака у фудбалу о којем ће се причати "са колена на колено".
Арнолд Мирен је центрирао, далеко од идеалног – послао је спору лопту, скоро па неупотребљиву, готово ка гол-ауту.
Марко ван Бастен је стрпљиво сачекао, практично у "мртвом углу". Деловало је да нема превише опција – или да покуша да је примири, или да проба да врати у казнени простор и, можда, пронађе Гулита.
Али, Ван Бастен, пун самопоуздања и магије у стопалима, учинио је оно што нико није очекивао – опалио по њој из прве и закуцао је у мрежу, у супротан угао!
Михелс није могао да верује. Раширио је осмех преко целог лица, одмахивао главом у неверици и рукама прикривао сузе.
Један од најлепших голова у историји фудбала, уједно и гол који Холанђане приближава толико жељеној титули.
Совјтески Савез је имао неочекивану, али савршену прилику да се потпуно врати у меч.
Ван Брекелен је, сасвим непотребно, оборио Гоцманова у самом углу казненог простора, па је судија, Белгијанац Мишел Вутро, показао на белу тачку.
Беланов, освајач "Златне лопте" 1986. године, узео је лопту и затрчао се поштено – добрих десетак метара залета.
Трчао је и трчао, а онда страховито шутирао – право у Ван Брекелена. На тој гол-линији је остала шанса да Совјетски Савез још једном може засијати пуним сјајем.
Холандија је у Минхену освојила прву и, за сада, једину европску титулу. Преузела је "бакљу" од једне легендарне селекције и показала да има потенцијал да и сама то постане.
Ван Бастен, најбољи стрелац турнира са пет голова, оним једним у финалу је изборио своје место међу великанима.
Али, делује да су након тог финала, обе екипе незадрживо кренуле низбрдицом. Једна због политике и друштвене ситуације, а друга... Па ко зна зашто друга.
Холандија је имала све што је потребно да постане светска сила, али је увек нешто недостајало. Нико до сада није открио шта заправо.
Минхен је, те далеке 1988. године, гледао дуел најбољих екипа које никада нису освојиле Светско првенство, видео "гол над головима" Марка ван Бастена и уживао у последњем плесу Совјетског Савеза на великој европској сцени.
