Црвено-бели су 29. маја 1991. године, на стадиону Свети Никола у Барију, у финалу тадашњег Купа шампиона савладали Олимпик из Марсеља - после регуларног дела било је 0:0, али је Звезда добила на пенале 5:3.
После 120 минута игре, где је тренер Љупко Петровић на опште изненађење поставио дефанзивну тактику, Звезда је била боља у пенал серији, а пресудио је одбрањени пенал капитена Стевана Стојановића чувеном Французу Мануелу Аморосу.
За Звезду су прецизни били Роберт Просинечки, Драгиша Бинић, Миодраг Белодедић, Синиша Михајловић и на крају Дарко Панчев.
Звезда је до финала елиминисала Грасхоперс (1:1, 4:1), Глазгов Ренџерс (3:0, 1:1), Динамо из Дрездена (3:0, 2:1) и минхенски Бајерн (2:1, 2:2).
Шампионски пехар Звезди су донели: Стојановић, Југовић, Маровић, Шабанаџовић, Белодедић, Најдоски, Просинечки, Михајловић, Панчев, Савићевић (Стошић), Бинић.
Због повреде је изостао Душко Радиновић, а на клупи су били још Милић Јовановић, Ивица Момчиловић, Раде Тошић и Владан Лукић.
Касније, 8. децембра исте године, Звезда је у Токију савладала Коло Коло 3:0 и постала првак света освајањем Интерконтиненталног купа.