Спорт
Еуро 2008: Како је мрак појео ноћ њихових живота
Шпански фудбалски конквистадори су те 2008. године кренули у поход, прво на Европу, а потом и остатак света. Али, упоредо са хвалоспевима на рачун момака који су својим фудбалом долазили до трофеја и медаља, свет је све гласније шапутао о онима који су својим фудбалом проналазили пут до срца љубитеља фудбала - Русима
Тих година су, а да нису били свесни, љубитељи фудбала сведочили настајању једне од најбољих екипа у историји.
Европско првенство у Швајцарској и Аустрији је изнедрило "црвену фурију", Шпанију Луиса Арагонеса, против које се – од тог турнира па надаље – није могло играти.
Победом над Немачком у финалу (1:0), Шпанија се окитила титулом европског првака – а у својим редовима је имала најбољег играча турнира (Ћави), најбољег стрелца (Давид Виља) и чак деветорицу играча у најбољем тиму шампионата (од 23 играча).
Европско првенство 2008. године је, према речима најбољег играча, било победа за све "мале људе" – алудирајући на екипу у којој једва да је неко пребацио 170 центиметара.
Изборили су се "мали људи" за место међу великанима, али је, упоредо са њима, фудбалски свет причао и о онима који су побрали све симпатије тог лета - Русима.
Драма у квалификацијама и (дупли) неочекивани расплет
Србија није успела да пронађе пут до завршног турнира, пошто је квалификације завршила на трећем месту, иза Пољске и Португалије (Хавијер Клементе и пораз у Казахстану). То је било друго везано ЕП на којем није било "орлова", па је заинтересованост за шампионат Европе у нашој земљи било на историјском минимуму.
Али, зато је еуфорија расла у Москви.
Холанђанин Гус Хидинк је преузео "зборнају" 2006. године, а циљ је био пласман на Еуро.
Русија је квалификациону групу завршила на другом месту. Хрватска је имала 29 бодова, док је Русији било довољно 24 за пласман на турнир."Зборнаја" је тако дошла до Европског првенства, а иза себе оставила Енглеску и Израел, који су имали по 23 бода.
Није могло без драме, пошто је све решено у последњем колу.
У међусобним дуелима, Енглеска је добила меч на свом терену, а затим је повела у Москви – Вејн Руни је донео гостима предност, али је Роман Пављученко са два гола у другом полувремену донео преокрет.
Након тог тријумфа, Русији је засела на друго место, са два меча до краја квалификационог циклуса – у Израелу и Андори.
Потпуно неочекивано, Русија је поражена са 2:1 од Израела, па су се сада Енглези питали.
Последње коло је донело расплет, а он је био спектакуларан – Енглеска је поражена од Хрватске на свом терену са 3:2, док је Русија, са играчем мање, победила Андору са 1:0 и пласирала се на Европско првенство.
Након првог Европског првенства икада одржаног (1960. године) који је Совјетски савез освојио, а посебно након оног невероватног 1988. године, поново се у ваздуху осећало да Русија може далеко...
Без најбољег стрелца у историји, са суспендованим Аршавином
Ослабила је грчка "савшена олуја", трон је слободан. Владавина Ота Рехагела, Ангелоса Харистеаса и Теодороса Загоракиса очекивано је долазила до свог краја, пошто су до трона дошли потпуно неочекивано и невероватно, четири године раније.
Пласирала се Грчка на Европско првенство, али је, након најбољег турнира у историји, одиграла најгори - три пораза у групној фази. Али, на примеру Грчке су "аутсајдери" видели своју шансу.
"Мало ко је очекивао да ћемо се пласирати на Европско првенство, поред Хрватске и Енглеске, али успели смо. Сада ћемо покушати да урадимо исто - знамо да нисмо фаворити, али ћемо пробати да дођемо до друге фазе", рекао је тада Хидинк.
Холанђанин је на Европско првенство повео изузетан састав, сачињен од играча из домаћег првенства.
Од 23 играча, само је Иван Саенко играо у иностранству, за Нирнберг.
Остатак: петорица из Зенита, петорица из ЦСКА, четворица из Локомотиве, тројица из Динама, двојица из Спартака, по један из Рубина, Крила Совјетов и ФК Москва.
За одбрану су били задужени сада легендарни голман Игор Акинфејев, браћа Березуцки и Сергеј Игнашевич.
Сергеј Семак је предводио екипу са капитенском траком, док су у нападу блистали Андреј Аршавин и Роман Пављученко.
Позвао је Хидинк и дебитанте и играче који нису много играли, али је највеће изненађење било непозивање Александра Кержакова, најбољег стрелца у историји руског националног тима.
Није имао сјајну сезону у дресу Севиље и московског Динама, али је његов изостанак био шокантан и због проблема које је Хидинк имао са нападачима.
Павел Погребњак, сјајни нападач Зенита, повредио се на пријатељском мечу пред турнир, па је испао са списка.
На Аршавина није могао да рачуна за прва два меча, пошто је био суспендован због поменутог црвеног картона у мечу са Андором.
Иако је многима био чудан Хидинков избор, ипак су веровали "чаробњаку", који је водио Холандију до полуфинала Светског првенства 1998. године, као и Јужну Кореју четири године касније.
Пре него што је преузео Русију, са нејаком Аустралијом се домогао друге фазе на Мундијалу 2006. године.
Шампион у оставци, шампион у настајању и Златан Ибрахимовић
Русија је у одличном расположењу стигла у Аустрију, где је играла групну фазу такмичења.
Вољом жреба, Русија је у групи играла против Шпаније, Грчке и Шведске. Дакле, са два шампиона - једним на умору, другим у настајању.И управо је први меч екипа Гуса Хидинка играла против Шпанаца.
"Ватрено крштење" за Русију - пораз од 4:1.
Давид Виља, на свом врхунцу, постиже хет-трик на мечу, Пављученко је смањио у завршници, пре него што је Сеск Фабрегас ставио тачку на мучење. Први меч је прошао ужасно по тим Гуса Хидинка, али се после другог ситуација променила.
Голом Константина Зирјанова, Русија је минималним резултатом победила Грчку и вратила се у игру за пласман у нокаут фазу.
Када се коначно вратио у поставу Аршавин, по истеку суспензије, Русија је заблистала. Омалени виртуоз са лоптом, потпуно непредвидљив, играо је ван шаблона. Могао је да опали по лопти, могао да проигра из немогуће ситуације, када нико не очекује.
Последњи меч у групи, Русија је одиграла у Салцбургу против Златана Ибрахимовића и његове Шведске. После 24 минута игре, Русија је повела.
Први од три гола на турниру, постигао је Пављученко.
Aњуков је прошао по десном боку, додао до Пављученка, а нападач Спартака донео Русији предност. У 50. минуту, Аршавин оверава пролаз. Слична ситуација као и код првог гола, само је сада напад ишао по левом боку, а асистент је Жирков.
Освета за 1988. годину и "онај" гол
У четвртфиналу, Русија је одмерила снаге са Холандијом, полуфиналистом претходног Европског првенства. И још једном, није могло без драме.
Било је, изгледа, судбински. Као и то што је на клупи "лала" седео човек који је својим голом, најлепшим у историји ЕП, зауставио последњи налет Совјетског савеза - Марко ван Бастен.
Имао је на располагању невероватно талентован тим - Ван дер Варт, Снајдер, Ван Нистелрој, Ван Перси... Протутњали су кроз групну фазу и били апсолутни фаворит против "зборнаје"
Али, Хидинк је добро знао "своје", знао је мане и предности и успео је да добије битку на средини терена.
Прштало је на све стране у првих 45 минута, али су Ван дер Сар и Акинфејев били изузетни.
Аршавин је био расположен - шутирао је из свих позиција, делио лопте, плесао по терену... Холанђани су могли само да га зауставе фаулом, што су често и чинили.
Играо се 56. минут када је Русија дошла до предности, а поново је Пављученко био неухватљив за противничке дефанзивце. Ван дер Сар је све бранио, али сада није могао ништа.
Температура је расла из минута у минут, шансе су се ређале на обе стране, а Холанђани су успели да изједначе до краја.
Весли Снајдер је извео слободан ударац у 86. минуту, Ван Нистелрој се искрао чувару и главом погодио за продужетке.
Пављученко је поштено уздрмао пречку, али се резултат у првом продужетку није мењао.
И наставку, судија Лубош Михел је оштетио "зборнају" када није досудио чист пенал који је начинио Џони Хејтинга. Оборио је неспретно Жиркова, али се пиштаљка није чула.
Хидинк је био љут као рис, као и остали играчи руске репрезентације, али нису посустали у нападима.
Аршавин је у 112. минуту дриблао све до корнера, а онда послао лопту пред гол.
Дуго је летела, прескочила Ван дер Сара, пала пред гол линију где је сачекао Дмитриј Торбински и ћушнуо је у мрежу.
Деловало је да је то довољно за победу и полуфинале, али се Аршавин побринуо да не буде драме сада, у преосталим минутима.
Дочекао је лопту у казненом простору, а онда је "из прве" послао у мрежу, голману кроз ноге. Играчи су попадали од умора и напора, Хидинк скакао од среће, а славље у Москви је почело!
Ово је била ноћ њихових живота.
Златна генерација која никада неће сазнати шта је све могла
Али, ова прича, као и многе о аутсајдерима, нема превише срећан крај.
Та ноћ, та њихова ноћ, трајала је прекратко.
Шпанија је лако победила у полуфиналу (3:0), затим и освојила турнир.
И то није толико тужно.
Нимало није тужно ни то што је Европа коначно видела сав таленат руских фудбалера, па је Аршавин убрзо постао члан Арсенала (постигао четири гола на мечу са Ливерпулом), Пављученко је појачао Тотенхем, Жирков је отишао у Челси, Биљалетдинов у Евертон...
Тужно је што тај ренесансни период руског фудбала, у којем репрезентација стиже до полуфинала ЕП, када Зенит осваја Куп Уефа (три године након ЦСКА), није искоришћен као замајац за будуће успехе. Није постао камен темељац за наредне дане.
Већ следеће такмичење "зборнаја" је пропустила - није се квалификовала за Светско првенство 2010. године.
На наредним турнирима су учествовали, али нису прошли групну фазу пуних десет година.
Чини се да је златна генерација, чија су четири члана била у најбољем тиму турнира - Јуриј Жирков, Константин Зирјанов, Андреј Аршавин и Роман Пављученко, могла на крилима овог неочекиваног и невероватног успеха да постигне много више.
Колико - то, нажалост, никада неће(мо) сазнати.
