Спорт
Дан када је Београд угледао Паненку - пиво и чоколада криви за стварање легенде
Финале Европског првенства одиграно у Београду 1976. године по много чему ће остати упамћено, али ништа не може да засени победоносни ударац Антонина Паненке, који је са 11 метара донео Чехословачкој победу над Западном Немачком, истовремено се уписавши у историјске фудбалске књиге
Европско првенство 1976. године био је пети турнир који је организовала Уефа, а за титулу шампиона "Старог континента" бориле су се селекције Чехоловачке и Западне Немачке.
Утакмица је одиграна на београдској "Маракани", пред више од 30.000 гледалаца, који су имали шта да виде и о чему да причају у годинама које су уследиле.
Западни Немци до финала су дошли после тријумфа над домаћином Југославијом 4:2, после продужетака, док су Чехословаци били бољи од Холанђана, такође након додатних 30 минута игре.
Западна Немачка била је велики фаворит у финалу. Тим, који је са клупе предводио генијални Хелмут Шен и који је само две године раније маестрално освојио титулу шампиона света, био је препун звезда европског фудбала.
Капитенску траку на руци носио је велики Франц Бекенбауер, на голу је стајао преискусни Сеп Мајер, док су младе снаге предводили Ули Хенес и Дитер Мајер.
Од Чехословачке је мало ко очекивао пласман у борбу за трофеј, али су изабраници Вацлава Јежека били храбри, иза себе оставили поделе на Чехе и Словаке и заједништвом и конкретним фудбалом освојили једину титулу у историји.
Херој Чехословачке био Антонин Паненка, креативни и офанзивни играч средине терена, који је постигао одлучујући погодак – и то какав!
Дан када је Београд упознао Паненку
Иако су били аутсајдери у финалу, Чехословаци су погоцима Швелика и Добијаша већ у 25. минуту имали два гола предности на београдској "Маракани".
Немци су брзо смањили вођство противника преко Дитера Мајера, да би Холцбајн у 89. минуту донео "панцерима" још један продужетак, четврти на завршном турниру одиграном у Београду те 1976. године.
У додатних 30 минута није било промене резултата, па је први пут у историји Уефиног такмичења о шампиону Европе одлучивало боље извођење једанаестераца.
Првих седам извођача било је успешно, а онда је Хенес послао лопту далеко преко чехословачког гола.
"Био сам толико уморан да сам одлучио да шутнем из све снаге. Видео сам како се лопта пење и пење и одлази високо преко гола – право у облаке. Све око мене постало је сиво у том тренутку", присетио се једног од најтежих момената у каријери Ули Хенес.
Част да изведе, испоставиће се, последњи пенал на мечу и поготком донесе Чехословачкој титулу шампиона Европе добио је Антонин Паненка, који је знао како да се избори са притиском и постигне легендаран гол.
Сачекао је да се голман Мајер баци у страну и само "боцнуо" лопту, која се подигла у ваздух и полако прешла замишљену линију, a потом по средини гола затресла немачку мрежу.
Паненка је потом причао да је до историјског ударца дошло захваљујући опклади са голманом Хрушком и да је научио тако да изводи једанаестерац због – пива и чоколаде.
"Желео сам да учиним нешто незаборавно, нешто што би показало да се фудбал не игра само снагом већ и интелигенцијом и креативношћу. Сматрао сам да би лоб ударцем могао да преварим голмана, јер је он очекивао снажан шут. Био сам свестан ризика, али сам веровао у своју технику", рекао је Паненка.
И заиста – Чехословачка је освојила трофеј, а Паненка ушао у легенду "најважније споредне ствари на свету".
Дело лудака или генија?
Европска штампа била је очарана Паненком и његовим голом, а на ново "фудбалско чудо" није могао да остане равнодушан ни велики Пеле, који је рекао да је то био потез или генијалца или лудака.
Истина, да је Паненка којим случајем био непрецизан, био би осрамоћен – и он сам, али и комунистичка Чехословачка, а поред тога би га чекао, по сопственом признању, рад на фабричкој траци до краја живота.
Многи су касније покушавали да понове Паненкин подвиг, са мање или више успеха, а занимљиво је да је неколицина одабраних успешно извела један од најпознатијих удараца у фудбалу – и то у утакмицама за трофеј.
Зинедин Зидан се у финалу Мундијала 2006. године "паненком", а затим и незаборавним црвеним картоном, опростио од играња фудбала, док је Алексис Санчез на исти начин донео Чилеу трофеј у Купу Јужне Америке 2015. године.
Последња упамћена "паненка" је дело Ашрафа Хакимија на утакмици против Шпаније, помоћу које је Мароко на шампионату у Катару 2022. године први пут у историји стигао до четвртфинала Мундијала.
