Спорт

"Проблем је што Србија нема мене": Словенци и ЕУРО 24 године касније - Нек сад клинци памте овај меч

Фудбалери Србије у четвртак од 15.00 на "Алијанц арени" у Минхену играју против Словеније у борби за бодове вредне пласмана у осмину финала
"Проблем је што Србија нема мене": Словенци и ЕУРО 24 године касније - Нек сад клинци памте овај мечGetty © DeFodi Images / Sportsphoto/Allstar / Kontributor

Од репортера РТ Балкан Небојше Марковића на Европском првенству у Немачкој.

Прошле су 24 године од сусрета Југославије и Словеније на Еуру 2000. године. Неки од нас су тада били дечаци који су једва могли да се сећају дешавања са лудог меча у Белгији и спектакуларних 3:3.

Неки други, попут Драгана Стојковића, били су тог дана на терену. Управо је Пикси, капитен те генерације, био један од кључних играча у великом повратку "плавих" у другом полувремену.

Дан уочи новог дуела са Словенцима, на подсетник новинара РТ Балкан, Стојковић се присетио голеаде из Шарлрое.

"Проблем је што Србија нема мене данас... Шалим се наравно, било је тада 0:3 па 3:3. То је била једна од најатрактивнијих и најлепших утакмица турнира. Да не помињем какве су све сјајне фудбалере тада Словенци имали. Срећко Катанец је био на клупи и ухватили су нас на брзину, било је 0:3, Михајловић је добио црвени, али смо успели да се вратимо у наставку. Била је врло атрактивна утакмица која остаје за памћење", рекао је Пикси о мечу у којем су два гола Сава Милошевића и један Љубинка Друловића постигнути у само седам минута размака.

Угао Александра Митровића, данас најбољег стрелца у историји репрезентације, био је другачији.

Као шестогодишње дете, гледао је у "плаве" и дивио им се. Тако се и он данас нада да ће Србија у Минхену подарити нова лепа сећања неким новим клинцима.

"То су моја прва сећања на репрезентацију. Буди лепе успомене. Тада сам кренуо да пратим фудбал. Сећам се Савиних голова и надам се да ћемо и ми да одиграмо добру утакмицу само што се надам да ћемо сада ми славити и можда неким клинцима пробудимо жељу за фудбалом и да се они сећају сутрашње утакмица као што се ја сећам те утакмице и тог првенства", каже Митровић.

Мучила нас је тада Словенија, али и још много пута касније.

Два ремија у квалификацијама за Мундијал 2002. коштала су нас пласмана, док су Словенци отишли у Јапан и Јужну Кореју. У квалификацијама за ЕУРО 2012. је баш пораз 1:0 у Љубљани остао рак-рана навијачима Србије.

Морали су да чекају још 12 година да коначно погледају Србију на Европском првенству, а после пораза од Енглеске, очекује се и тотална офанзива Пиксијевог тима. Многи српски навијачи ће задовољство да то виде уживо имати у четвртак у Минхену.

"Орлови" само нека се постарају да нове генерације имају чему да им се диве, као Митар некада Сави, Пиксију и Друли.

image