Спорт
Данци се не плаше Србије и терају нас кући – али све се мења кад им споменете '92!
Велики број данских навијача стигао је у Минхен уочи меча против Србије (уторак 21.00) и већина верује да ће Пиксијеви "орлови" после тог меча паковати кофере. Али, и ми смо имали аргумент за "пецкање" Данаца
Од репортера РТ Балкан Небојше Марковића са Европског првенства у Немачкој.
На десетине хиљада људи у Минхену решило је да оде у фан зону Олимпијског стадиона и тамо погледа последњу утакмицу Немачке у групној фази. Гужва је била толика да су организатори два сата пре утакмице већ морали да затворе капије.
И мада се унутар комплекса налази једно вештачко језеро, навијачи у белим дресовима формирали су једно мало море – нарочито на брду са ког се пружа поглед на велики видео бим. Али у мору дресова "Дојчланда" са натписима Мусијале, Вирца и Кроса на леђима – било је и много оних у дресовима Данске.
Нама је то ових дана посебно интересантна тема. И док навијача Србије по Минхену ових дана нема тако пуно – они обично долазе дан пре или на сам дан утакмице – види се да су немачке комшије из Данске похрлиле у Минхен.
Сви су сјајно расположени, многи су већ увелико били "под гасом", а на њиховим леђима доминирају презимена Ериксен, Хојлунд, али и шарени дресови Питера Шмајхела. Ако већ легендарног голмана нисмо "уловили", дански навијачи су имали шта да нам кажу пред меч против Србије.
"Имате ви опасне играче. Митровић, Влаховић, Сергеј... Али имамо и ми Хојлунда и Ериксена који је у форми. Ми ћемо победити", каже Данијел на питање страхује ли од којих српских фудбалера. Када смо га подсетили на избацивање Југославије због санкција и титуле првака Европе коју су Данци због тога освојили, био је дипломата.
"Оно што је било 1992? То је политичко питање, нећемо политику и спорт да мешамо."
А сад нећемо да мешамо...
У маси људи, налазе се и велики редови испред штандова са пићем. Прогуравши се иза једног "Швајнштајгера", видим да су газирани сокови 5,5 евра за пола литре, док су пива 6,5 евра, односно 13 евра за литар.
Верујте, овде се точе само литарске кригле, да се ређе стоји у реду.
Баш ту негде, наилазимо на групу Данаца од којих један виче "Ма нема шансе да нас победите", а Енди каже да нам нису заборавили 1992. и избацивање Југославије.
"Слаби смо на вас због тога. Имате у тиму Тадића, Митровића, Влаховића, али осим тога једно велико ништа! Да вас пустимо да прођете даље због '92? Неее... Мада дуго нисте ни били на Европском првенству, па нисмо могли да вам се одужимо", смеје се Енди.
Иначе, на штанду фан шопа Еура смо се поново осетили запостављено. Јер поред бројних званичних реквизита, попут шалова, привезака, маскота, постоје и дресови разних репрезентација које не спадају у фаворите. Само дреса Србије нема.
"Једноставно нисмо добили, ми само продајемо оно што нам УЕФА пошаље", каже девојка која ради на каси.
А таман пре него што сам се запутио ка излазу – није ме баш занимало да останем да гледам Шаћирија, Џаку и остале Швајцарце – у мом правцу наилази још један од бројних Данаца.
Каже зове се Лесер и не верује да можемо да их победимо. Ипак, једно подсећање на највећи успех у историји Данске га је одобровољило више него пиво којег је већ, очито, било подоста.
"Биће 1:1, па гледајте да прођете даље. А да! Хвала вам за '92!"
Ништа, ништа. Ето макар, дајте нам разлога да се и ми вама захваљујемо у уторак.
