Србија и Балкан
Драгољуб Мићуновић: Претендовао сам на Милошевићеву столицу, он се на то насмејао
Мићуновић је, како каже, претендовао на Милошевићеву столицу, што је и рекао тадашњем председнику Србије, који се на то насмејао и рекао му да ће морати да причека
Борио сам се за демократију, за правну државу, за Србију као модерно и просперитетно, отворено друштво, изјавио је бивши председник Демократске странке Драгољуб Мићуновић у интервјуу за "Политику", али сада, 35 година од увођења вишепартијских избора, са жаљењем гледам колико је мало постигнуто и не кријем разочарење.
Глобално гледано, наставио је Мићуновић, ратови у Украјини и Израелу стварају зебњу од могућег нуклеарног рата, што не даје много простора за оптимизам. Економски поредак, са идејом профита као једине вредности, тврди Мићуновић, створио је индивидуализам, у коме нема простора за солидарност. Сваки друштвени ангажман се данас обезвређује, сматра бивши председник ДС-а, важно је само стицање.
Мићуновић је свој политички ангажман почео 1968. године, са студентским покретом у тадашњој Југославији, када су студенти, како је рекао, тражили "више слободе, више демократије, када су били против друштвеног раслојавања и бирократије, што је био планетарни покрет."
Највеће достигнуће 1968, нагласио је он, било је "право на побуну, које чак и Тито морао да призна студентима."
Присећајући се периода под Милошевићевом влашћу, тврди Мићуновић, "Социјалистичка партија Србије је наследила стару комунистичку партију, која је била уткани у све делове државе."
Милошевић је, како тврди Мићуновић, испрва покушавао да сачува Југославију. Када то није успео, додао је, и када је међународна заједница одлучила да су републичке границе у Југославији линије разграничења, Милошевић је мислио да ће се "прекрајање десити ратом".
Не знам да ли би Милошевић, тврди Мићуновић, успео да спаси Југославију од распада да се "јасно определио за демократију, отворено тржиште и европску орјентацију, али то би помогло да распад земље не буде тако скуп у људским жртвама и у драматичном привредном назадовању."
Милошевић је, каже Мићуновић, "морао да нађе начин да избегне НАТО бомбардовање 1999. и разарање Србије, без обзира на то што је међународно право било на нашој страни", и "што се брутално бомбардовање догодило без сагласности Уједињених нација."
После Титове смрти, додао је Мићуновић, јавиле су се тежње за осамостаљивањем република. "На седници Централног комитета Савеза комуниста Југославије", каже он, "Словенци су повукли своју делегацију и тада је постало јасно да је почео распад земље."
То сам рекао, каже Мићуновић, и тадашњем председнику Савезне владе Анти Марковићу: да је Југославија партијска држава, и да, када се распадне партија, нема више ни државе.
Југославија се, додао је Мићуновић, "распала због корумпиране комунистичке елите, која је нашла савезнике изван Југославије", што је признао и Стипе Месић: да је његов задатак растурање Југославије. "Рекао сам Месићу да ће остати записан као једини председник државе који је признао да му је циљ да уништи земљу којом председава".
Мићуновић је, како каже, претендовао на Милошевићеву столицу, што је и рекао тадашњем председнику Србије, који се на то насмејао и рекао му да ће на то морати да причека.
