Почео египатско-српски пословни форум у Каиру, присуствују Вучић и премијер Египта

Египатско-српски пословни форум почео је данас у Каиру, у присуству председника Србије Александра Вучића и председника Владе Египта Мостафа Мадбулија.

На форуму учествује 87 компанија, од чега је 39 наших, а 48 египатских.

Наш избор

Олакшице за трговину са Египтом: Који српски производи имају највише шансе за извоз без царина

Поздравне говоре одржаће председник Федерације египатских привредних комора Ахмед Ал Вакил и председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, а планирана су и обраћања министра за инвестиције и спољну трговину Арапске Републике Египат Хасан Ал Хатиб, министар унутрашње и спољне трговине Републике Србије Томислав Момировић, председник Владе Арапске Републике Египат Мостафа Мадбули и председник Србије Александар Вучић.
Србија и Египат су у суботу, у присуству председника Вучића и Абдела Фатаха Ал Сисија потписали Споразум о слободној трговини између две земље.

Према подацима Републичког завода за статистику (РЗС), лане је укупна спољнотрговинска размена са Египтом износила 88,3 милиона долара.

Србија је током 2023. године у Египат извезла робу у вредности од 41,7 милиона долара, што је смањење од близу 17 одсто, у поређењу са претходном годином, кажу у ПКС.

Смањен је и увоз из Египта и то за 27,4 одсто и износио је 46,6 милиона а покривеност увоза извозом износила је 78,3 одсто.

У структури извоза главне ставке су биле дуван и цигарете, затим флуориди алуминијума, гориво за млазне моторе, машине за дизање, утовар-истовар, трактори.

Када је реч о увозу предњачила је уреа, калцијум фосфати и со, који су представљали близу 50 одсто укупног увоза из Египта.

Најјача привреда у арапском свету

У Привредној комори Србије наводе да је Египат друга најјача привреда у арапском свету после Саудијске Арабије, да има склопљен нови аранжман са Међународним монетарним фондом (ММФ) који ће Египту обезбедити три милијарде долара током 46 месеци, након усвајања реформи које подразумевају прелазак на режим флексибилног девизног курса, ревизију плана приватизације, повећање улоге приватног сектора, пооштравање монетарне политике.

Највећи део египатске економије ослања се на туризам и извоз нафте и гаса, као и на приходе од Суецког канала.

Вучић: Са ел Сисијем о ширењу сарадње, данас ћемо додатно учврстити односе

Када је реч о потенцијалима за сарадњу, из ПКС наводе да су потенцијали за повећање размене уочени у неким групама производа у којима већ постоји размена, али и у другим које Египат увози, а Србија извози у значајним вредностима.

Додају да се сарадња може остварити у области пољопривреде и производње хране, које су међу носећим привредним гранама у обе земље и које, традиционално, запошљавају велики број људи.

У извозу у Египат, постоји проблем са високим царинским оптерећењима и то код свежег воћа, јабука, крушака, кајсија, трешања, вишања, брескви, нектарина, шљива и сувих шљива.
Царине се крећу од 30 одсто за суве шљиве до 60 одсто за кајсије, а најнижа царина од 10 одсто се примењује на увоз трешања и вишања.

Са увозом од 10 до 12 милиона тона жита годишње, што је највише у свету, Египат представља шансу за извоз српског жита.

У сектору енергетике, египатски партнери су заинтересовани да остваре сарадњу са нашим произвођачима материјала и опреме за нафтну и рударску индустрију, а посебно са произвођачима металних и пластичних цеви, делова опреме за нафтну индустрију, рударске опреме за површинске копове и слично.

Сарадња са фирмама из Србије обухватала би испоруке и стратешко партнерство на реализацији пројеката у Египту и трећим земљама, за шта је египатска страна посебно заинтересована.

У оквиру своје стратегије "ИКТ 2030", египатска влада предузима низ активности у погледу подстицања инвестиционих улагања, изградње капацитета и програма обуке, реформи дигиталних државних услуга и унапређење неопходних инфраструктурних капацитета.

У сектору здравства, египатска влада је усмерена на развој превентивне медицине, што подразумева набавку одређених медицинских уређаја а у складу са напорима земље да унапреди укупни здравствени систем, очекује се да ће дугорочно постојати могућности сарадње у областима медицинских апарата и лабораторијске опреме, изградњи, управљању и реконструкцији болница и сеоских здравствених установа, програмима обуке за лекаре, медицинске сестре и лабораторијске техничаре те оснивању биолошких и лабораторијских центара.

Када је реч о правно-регулаторном оквиру између Србије и Египта 2005. године је потписано неколико споразума, који представљају основ за унапређење сарадње у економској сфери, као што су Споразум о подстицању и заштити инвестиција, о избегавању двоструког опорезивања, о културно-просветној и спортској сарадњи те о сукцесији билатералних споразума.