Србија и Балкан
Светионик православља засијаће новим сјајем: Место где молитва непрестано траје 825 година (ФОТО)
Хиландар је четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа
У Хиландару на Светој Гори у току су завршни унутрашњи радови на обнови Дохије, једног од најстаријих манастирских објеката, као и спољашњи грађевински радови на суседној Игуменарији са параклисима Светог Саве и Светог Димитрија, одакле је кренуо пожар 2004. године и очекује се да комплетна обнова буде завршена крајем следеће године.
Тада ће светионик српског православља засијати новим сјајем за ходочаснике и посетиоце.
Упркос повременим звуцима машина, ништа не може нарушити духовни мир и снагу молитиве хиландарских монаха, чији богослужбени круг непрекидно траје већ 825 година.
Скела и ограђени простор градилишта око Игуменарије и Дохије готово су неприметни за вернике иако се налазе уз сам улаз у цркву, задужбину краља Милутина, то јест њену западну припрату сазидану по налогу кнеза Лазара.
Дохија је некад била подрум и служила као магацин, а касније су израђени и њени виши делови и постала је део Игуменарије, конака за игумане манастира.
Радови на обнови спољашњег дела манастира требало би да буду готови ове године до манастирске славе Ваведење 4. децембра, али ће мањи део унутрашњих радови остати за следећу годину.
Ходочасници из целог света
Хиландар годишње посети и до 15.000 људи, ходочасника и туриста, као и свештеника и монаха, како би се поклонили светогорској светињи коју су основали Стефан Немања и његов син Свети Сава.
Они су 1199. године обновили постојећу запуштену цркву Ваведења Пресвете Богородице, на чијем је месту краљ Милутин подигао своју задужбину која је завршена почетком 14. века.
Простор Милутинове цркве подељен је на олтар, наос и припрату, а специфично је, између осталог, да је то једина црква на Светој Гори која има врата на певницама, као и то што се у првој Лазаревој припрати налази јединствена фреска Милоша Обилића.
Хиландар има нешто више од 50 монаха и искушеника и сваког дана угости око 100 верника и посетилаца, а обезбеђује у својим објектима смештај и за 70 до 80 радника који на разним пословима помажу манастиру.
Чак и они који долазе у ту светињу из туристичких разлога, не остају равнодушни и у повратку кажу да су, ипак, били из верских разлога, јер су ту пронашли мир и осетили нешто што до тада никад нису.
Посета светињи врхунац верског живота
Верници највише долазе из Србије, региона и готово свих делова света, доживљавајући посету Хиландару, како кажу, као врхунац верског живота и као место које сваки Србин током живота мора бар једном да посети из духовних разлога и из поштовања према славним прецима.
Верници тврде да ниједан човек после Хиландара више није исти јер су током или после посете доживели духовни преображај.
Младић Димитрије Живковић из Звечана каже да је први пут у Хиландару и да је дошао са оцем који ту долази већ годинама.
Нагласио је да се феноменално осећа у Хиландару и да ће се потрудити што чешће да долази, као и да је био у многим манастирима на КиМ, али да је Хиландар посебан.
"Овај манастир је посебан за српски народ, а и самим тим што није у Србији треба мало да се потрудимо да бисмо дошли", рекао је он.
Срби из дијаспоре, али и сви други који долазе у Хиландар, кажу да их посета тој светињи подсећа на порекло и напаја националним и духовним идентитетом.
Милан Ђорђевић из Косовске Митровице, који већ 20 година живи у Нирнбергу у Немачкој, каже да није први пут у Хиландару и да ту долази како би се напајао православљем.
"Јако је важно да долазимо на овакво место, како бисмо ресетовали начин живота и напунили батерије. Код наших људи из дијаспоре постоји велика жеља да дођу. Трудимо се да долазимо кад год можемо и долазићемо", рекао је он.
На питање зашто је Хиландар за њега јединствено место, каже да је четврти пут у тој светињи и да за њега молитве, исповест и причешћивање, као и разговор са хиландарским духовницима, значи духовно просветљење.
"Пружа храну нашој души без које не можемо даље ма шта ми мислили о томе", додао је Ђорђевић.
Саша Томић из Нирнберга, родом из Велућа код Трстеника, каже да је први пут дошао у Хиландар и да је то за њега јединствена српска светиња.
"Ово је наша највећа светиња. Дошли смо да се помолимо Богу, унутра је неки јединствени мир, био сам у пуно манастира али овако нешто је неописиво. Сваки Србин би требало бар једном да дође да види ово", рекао је он.
Додаје да редовно иде у цркву у Нирнбергу и да је управо црква место које спаја Србе у дијаспори.
"Нема везе ко је одакле, сви идемо у исту цкрву. Она је место нашег окупљања за празнике и у другим приликама, за наша дружења. Ту настају пријатељства и кумства. Деца иду у црквени фолклор, тако да нам црква много значи. Са црквом организујемо и нека друга путовања", нагласио је Томић.
Жељко Глигоревић из Зворника у Републици Српској каже да је трећи пут у посети Хиландару и истиче да тај манастир пуно значи за сваког Србина православца јер је једна од колевки наше духовности.
Наводи да је тај манастир јединствен због нашег великог светитеља Светог Саве и поручује да сваки Србин православац треба да дође у Хиландар и осети "сусрет земаљског и небеског царства".
Хиландарски монаси традиционалним начином живота и дубоком преданошћу молитви, у духовној заједници са светима, надилазе границе материјалног и већ ту живе у предворју царства Божијег.
Монаси због фокусираности на молитву, како за своје спасење тако и свих других, као и духовно усавршавање, многим посетиоцима делују одсутно и помало негостопримљиво, иако су у сваком тренутку спремни да изађу у сусрет када им се неко обрати.
Када неко дође у Хиландар, где је сваки педаљ освећен и исијава енергијом молитве, без мобилног телефона и интернета, "извуче" се из савременог живота, дубље загледа у себе и усмери ка духовном.
Чуда иконе Тројеручице
Најважнија икона у Хиландару и једна од најпоштованијих у целом православљу је икона Богородице Тројеручице, пред којом су се десила многобројна чуда и пред којом верници без изузетка чине велике метаније - земне поклоне.
Икона је позната по томе што се пред њом догодило чудесно исцељење сиријског монаха и теолога из осмог века Јована Дамаскина коме је одсечена рука, који је из благодарности према Богородици и ради подсећања на чудо дао да се на доњој левој страни дода сребрна рука на икони.
О многобројним исцељењима до данашњице сведочи вредан накит на икони који су даривали верници у знак захвалности. Хиландар има укупно 1.436 икона и има једну од највреднијих збирки икона на Светој Гори.
У ризници Хиландара су и друге чудотворне иконе из византијског периода, велики број рукописних повеља средњовековних владара и уникатних рукописних књига, а библиотека манастира је најзначајнија стара српска библиотека.
Једна од незаобилазних светиња у манастиру где се окупљају верници јесте и бунар Светог Саве, а налази се испод прозора где се упокојио Стефан Немања, свети Симеон Мироточиви. Свети Сава је пронашао воду током градње манастира.
Верује се да ће када чудотворна винова лоза Симеона Мироточивог престане да рађа, то бити знак да је дошао крај времена.
Монаси када имају редован богослужбени циклус проводе у цркви најмање осам до девет сати дневно, а када су велики црквени празници и више.
Поред тога монаси обављају и разне послове у манастиру за које имају послушање.
У летњем периоду прва служба (полуноћница) почиње у четири сата ујутру. Литургија је у наставку и почиње око седам сати. Зими служба почиње у два сата ујутру, а током јесени и пролећа у три сата.
Монаси рачунају да нови дан почиње са заласком Сунца, то јест вечерњом службом, која лети почиње у 17 часова, након чега следи вечера, после које се служи повечерје. Има пет основних богослужења, а то су полуноћница, јутрење, часови, литургија, вечерње и повечерје.
По византијском рачунању времена разлика у односу на наше време може бити између шест сати зими и четири сата лети.
Црквењак након што зазвони пола сата пре службе, обилази око цркве једном ударајући у клепело, након чега почиње прва служба - полуноћница. После те службе почиње јутрење које је сложеније у односу на јутарње службе у црквама ван манастира и подразумева читање светих текстова и паљење светиљке на великим чирацима.
Следи литургија током које се у виду жртве приносе Богу хлеб и вино који се путем молитве претварају у тело и крв Господа Исуса Христа за причешће верника.
Након литургије следи први од два дневна оброка у трпезарији. Када се монаси и верници сместе у трпезарији, игуман удара о звонце на шта сви устају и након молитве сви се прекрсте и почињу да једу.
Један од монаха док се обедује, са амвона - предикаонице која се налази уз западни зид просторије, чита најчешће житије светитеља. Ван великих постова редовно се пости понедељком, средом и петком, када се кува на води и не служи се вино.
Хиландар је једини од укупно 20 манастира на Светој Гори, четврти по реду у хијерархији светогорских манастира и један од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа.
